„Успаванка за Алексију Рајчић“ најбоља представа 25. Театар феста „Петар Кочић“

- Представа се награђује због заокружености и успешности целокупног сценског језика - стилски и формално необичног и инспиративног драмског текста, сугестивног, хипнотичког звука, прецизне, симболички ефектне сценографије, вишезначног костима, изражајне игре ансамбла и режије која је вешто и маштовито повезала све ове елементе у једну естетски снажну целину - наводи жири у свом саопштењу (Душко Љуштина, Наташа Иванчевић и Ана Тасић), који је одлуку донио једногласно.

Ова представа, рађена као копродукција Народног позоришта Београд, Стеријиног позорја и Фондације „Нови Сад - европска престоница културе“, награђена је и за најбољу режију, док је главна глумица у представи Вања Ејдус награђена и за најбољу глумицу. 

Представа говори о Алексији Рајчић, жени затвореници, која је, након трпљења насиља и чекања, убила мужа и о свим женама које трпе, ћуте, плаше се. 

Главна јунакиња је ту да исприча, опјева, и ударајући по предметима на сцени, изрази бол и тугу, исту код многих жена попут ње, жена које нису имале избора и коначну слободу нашле у лишавању живота свог насилника.

- Вања Ејдус је одмереном и изражајном осећајношћу представила Алексију, вешто обликујући смесу трагичности због неминовности бола трпљења и погубне жеље за близином мушкарца и специфичне ведрине, снаге помирења са патњом. Елегантно обучена, као да је јунакиња гламурозне опере, она готово церемонијално представља Алексију која постаје стуб отпора према поразном и назадном патријархату, не губећи своју снагу, благост и мир - каже жири.

То признање Ејдусова дијели с Јасном Диклић, која је награђена за улогу Ане у представи „Мој син само мало спорије хода“ Сарајевског ратног театра (САРТР), у режији Ивана Плазибата, рађеној по тексту Ивора Мартинића.

- Јасна Диклић је сведеним и изражајним средствима, на сложеном простору преплета апсурда, гротеске и реализма уобличила изванредно аутентичан лик који постоји између стварности и маште, сећања и заборава, месту које штити од болова свакодневице. Њена игра је одраз магије врхунског сценског представљања, заводљивог и неухватљивог јер у себе уграђује бројна значења, огледало сложености људске душе - сматра жири.

Награда за најбољег глумца додијељена је Марку Баћовићу за улогу Спасоја Благојевића у представи „Покојник“ Црногорског народног позоришта, рађеној према дјелу Бранислава Нушића, у режији Егона Савина.

- Баћовић је слојевито и раскошно приказао Спасојев урођен битанглук, склоност ка крађи, корупцији и лицемерју и потпуно одсуство етичности и људскости. Његова игра тече уз упадљиву лакоћу и ненаметљиву спретност у грађењу једног препознатљиво савременог моћника, лешинара који са дијаболичним шармом узима шта му не припада - истиче жири.

Специјална награда додијељена је Јелени Кајго за текст драме „Ролеркостер“ Атељеа 212, у режији Милице Краљ.

- „Ролеркостер“ је вешто написан, комичан и истинит комад који се подстицајно разрачунава са проблемима националних и верских идентитета, амбивалентног утицаја нових медија и технологија на свакодневни живот, емотивним фрустрацијама, са промењеним друштвеним положајем жене, као и са апсурдима политичке коректности. Текст је вредан због упадљиве савремености, бритких запажања и катарзичног хумора, при чему треба напоменути да је нарочито драгоцен, јер се на наше репертоаре у последње време ретко постављају савремене домаће комедије, које интелигентно погађају неуралгичне тачке овог времена - наводи жири.

Осим главних награда жири је одлучио да додијели двије специјалне награде. Једна од њих додијељена је глумцу Теодору Винчићу, који је глумио робота у представи „Ролеркостер“ .

- Признање додјељујемо због несвакидашње убедљиве изражајности, изграђене на једнолично ритуалним, понављајућим, специфично крутим покретима који аутентично представљају одраз вештачке интелигенције, физички, али и миметички веома експресивно - сматра жири.

Друга специјална награда уручена је селекторки фестивала Слађани Зрнић.

- Она је зналачки, вешто и промишљено, утврдила уметнички квалитетан и значењски подстицајан програм, репрезентативан и тематски заокружен, доследно окренут ка питањима породичног и друштвеног расула, свеприсутне декаденције, моралне и физичке обогаљености - биљежи жири, осврћући се тако и на цјелокупан фестивал, који је ове године одржан под слоганом „Између сновиђења и реалности“.

Осим поменутих представа, у такмичарском програму овогодишњег издања фестивала одигран је и комад „Сан о завичају (невиђено фолк сновиђење) Ивана Велисављевића у режији Милана Нешковића.

Након свечане додјеле награда, Театар фест „Петар Кочић“ затворен је извођењем опере „Деца“, Народног позоришта Београд, рађене према истоименом дјелу Милене Марковић, композиторке и режисерке Ирене Поповић Драговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.