"Успаванка за Алексију Рајчић" на Театар фесту: Опјеване бољке које трају вијековима

Прича о Алексији Рајчић, жени затвореници, која је, након трпљења насиља и чекања убила мужа, оживљена је представом "Успаванка за Алексију Рајчић", која је синоћ одиграна као пета и посљедња такмичарска представа на 25. Театар фесту "Петар Кочић" у Народном позоришту Републике Српске. Представа је реализована као копродукција Народног позоришта Беоргад, Стеријиног позорја и Фондације "Нови Сад - европска престоница културе".

Комад је рађен према драми Ђорђа Косића, а у режији Југа Ђорђевића, а главну јунакињу, Алексију Рајчић, глуми Вања Ејдус.

Њену причу прате чланови мушког и женског хора, пјевањем и повременом нарацијом. Сценографија и костими су једноставни, сведени и одлично уклопљени у начин приказа приче. Главна јунакиња је ту да испеича, опјева, и ударајући по предметима на сцени изрази боли и тугу, исту код многих жена попут ње. Жена које нису имале избора, и коначну слободу нашле у лишавању живота свог насилника.

"Боље да је сама, него да јој такав човек срце и руке и ноге и нос слама", пјева хор у многим дијеловима овог комада, који у сат и 15 минута, из угла ње, затворенице приказује њен живот и оно што је задесило - чекање, викање, лупање и свакодневни ударци, изнова и изнова.

- Алексија Рајчић, главна јунакиња драме Ђорђа Косића, у свом животу није имала много избора. Као и друге жене којима је окружена, а чији животи представљају модел по ком се очекује да функционише и њен, у свету огрезлом у патријархат, Алексијино је само да ћути и трпи. Животу који је, и пре него што је почео, осуђен на насиље, немогућност избора, а самим тим и немогућност еманципације или среће, алтернативу представља једино – смрт. Кроз специфичан стилски захват у ком све споредне јунаке и јунакиње сједињује у мушки и женски хор, аутор комада издваја Алексију и њено искуство, тиме их стављајући у контрапункт са деперсонализованим актерима ове приче, односно друштвом, које на крају и јесте највећа препрека у потрази ове жене за срећом и слободом - забиљежила је драматуршкиња представе Тања Грумић, говорећи о суштини комада, додајући да, иако је језиком и стилом смјештена у другачије вријеме, таквим женским судбинама свједочимо и данас.

Глумица Вања Ејдус, на округлом столу након представе рекла је да јој је занимљив био начин обраде представе, јер није рађена документаристички, те у себи носи хумор и иронију. Алексија је лик жене која је пресјекла нит трпљења и чекања, и оно што нису могле њена мајка, бака, прабака и генерације жена уназад.

- То је једно причање приче и одмак те жене која је препричала са неком иронијском дистанцом, а преплетено с дубоком трагедијом и тај спој те ироније и трагедије је мени био узбудљив за игру. Све песме које се изводе написане су у тексту. Ниједна реч из оригиналног текста није додата или избачена. На оригиналном тексту је прављена музика. Када сам видела певање уз тепсију, мислила сам да нема шансе да то савладам. Онда сам помислила да, ако свака баба на селу може да врти ту тепсију, а што не бих могла и ја. Онда сам одлучила и научила за један дан и то делује о лакше него што је мени изгледало. Јако ми је узбудљиво да то радим - објаснила је она.

Књига Милутина А. Поповића "Затворенице - Албум женског оделења Пожаревачког казненог завода", која је објављена 1898. године и чије издавање је био историјски чин којим је литерарној сцени дат простор женама "злочинкама", да испричају своју верзију приче, била је инспирација Косићу овај комад.

- Алексија је предводница судбине хиљаде жена које су своје животе завршиле у казнено поправним заводима, само зато што су биле приморане да правду узму у своје руке, јер правде није било на видику. Ако вам овај сиже звучи познато, то је зато што се од краја деветнаестог века до данас мало тога променило. Алексије и у данашњем свету бивају приморане да на исти начин стану у своју одбрану, јер систем заштите готово да не постоји. Ако га и има, вероватно је изгубљен у мору папирологије, правних поступака доказивања, вештачења, сучељавања и ретрауматизација - наводи режисер Југ Ђорђевић у запису о представи.

Композиторка Невена Глушица, наступила је у извођењу комада у Бањалуци, гдје је замијенила пјевачицу која се разбољела. Она је, говорећи о композиторском доприносу престави рекла да овдје музика прича текст, зато што је текст писан у стиху.

- Нисам размишљала о мушко-женском хору, него о жанру као да ја сад глумим то што ће они одиграти на сцени. Народни мелос је, свакако био инспирација, али не конкретне пјесме, зато што имамо задат стих и задат жанр који треба да се догоди у тој сцени тада и ту је већ пола ствари решено. Имали смо велику помоћ Данице Крстић, која је била наш етномузиколошки сарадник - објаснила је она.

Хоровође у комаду су Ива Милановић и Новак Радуловић, а хор чине Сара Ристић, Невена Милошевић, Вера Зечевић, Данијела Милошевић, Младен Лукић и Горан Милошевић.

Театар фест "Петар Кочић" биће затворен вечерас, када ће бити додијељене награде и одигран комад "Деца" Народног позоришта у Београду. Ова опера рађена је према тексту Милене Марковић, а у режији Ирене Поповић, која је компоновала музику за комад.

У опери, уз пратњу пјевача, камерног оркестра и хора играју Нела Михаиловић, Сузана Лукић, Предраг Милетић, Вања Милачић, Павле Јеринић, Милена Ђорђевић, Бојана Стефановић, Бојана Бамбић, Драгана Варагић, Александар Вучковић, Миона Марковић, Теодора Спаравало, Јелена Благојевић и  Владан Матовић.

Извођење почиње у 20 часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.