Три представе на „Стеријином позорју”: Дан пун позоришта

За ову прилику издвојићу три и то представе, једна студентска Академије умјетности Универзитета у Бањалуци „Хекаба”, једна у званичној конкуренцији „Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878.” и трећа у међународној селекцији Кругови „Црвена вода”.

Ове године на Позорју младих Академију умјетности су представљали студенти треће године глуме у класи проф. Радослава Миленковића са испитном представом „Хекаба”, грчког трагичара Еурипида. Представа је одиграна на малој сцени Позоришта младих, једнако добро као и на премијери у Бањалуци. 

После неколико играња, студенти су стекли додатну сигурност, самоувереност и то су демонстрирали на најбољи начин. Бранислав Алексић, Ана Винчић, Исидора Давидовић, Тара Јованић, Андреа Новаковић и Мила Просан деловали су као један јединствени лик, ослушкујући се и врло прецизно извршивши све постављене задатке. Најбоља оцена њихове игре је аплауз и одушевљење публике која ничим није скривала своје одушевљење. Очекујем високе оцене за ову игру. 

Друга представа „Сирота Милева из Босне у нашој цивилизацији године 1878”, копродукција је Народног и Дечјег позоришта из Суботице и Сеоског културног центра Марковац, у режији Анђелке Николић. Представа која у највећој мери збуњује гледаоца. 

Настала је на драмском тексту Албине Подградски (1858-1880), који је скоро пронађен (штампан 1880) и који је до сада театролозима и историчарима књижевности био непознат и који се тешко препознаје у овој изведби првенствено због редитељских и драматуршких интервенција, па се не разазнаје шта је оригинал, а шта надградња текста. Више од четрдесет актера је на сцени који нас воде кроз причу о одрастању сироте Милеве и њене мајке у средини која је уређена, која је цивилизација у односу на Босну, али и искварена до сржи. 

Управо то је једини сукоб који постоји у тој једноставној причи, који се надопуњује прилагођавањем на вишенационалну средину и све што у њој постоји. Остваривање директне комуникације са публиком, постављање анкетних питања, гласање и полемисање разводњавају основни ток радње и покушај је да се направи копча са временом садашњим. 

Препознају се елементи брехтовске побуне, сударање аматера и професионалаца и елементи радионичког типа рада на представи. Ова отворена форма више смета него што доприноси општем утиску. Убеђен сам да би било много једноставније писати о представи да нам је познат изворни текст, али ето прилике да се овако упознамо са њим. 

Трећа представа је из међународне селекције Кругови, урађена према роману „Црвена вода”, у драматизацији Ивора Мартинића (драматизовао „Књигу о џунгли” у ДПРС), а у режији Ивице Буљана. 

После дужег времена да видимо и једну представу насталу на класичном трилеру и заплету који карактерише тај жанр. Крајем осамдесетих година, тачније 1989, из једног малог далматинског места, близу Сплита, мистериозно нестаје седамнаестогодишња девојка Силва Вела. 

Потрага за њом је трајала пуних двадесет и седам година, након којих се клупко одмотава и неочекивано сазнајемо ко је убица. За то време све се променило, држава, друштвени систем, правила понашања, био је рат, али само једно остаје истоветно... јавашлук институција. У овом случају то је милиција/полиција. 

Тај јавашлук је продуковао нове смрти невино оптужених и трагику подигао на људски ниво. То су године у којима се изгубио осећај за очевину и земљу која је/није на продају, као и морал, карактер, родољубље. 

Врло посвећено игра ансамбл ову криминалистичку причу, са високим степеном глумачког климакса, посебно мајка Весна и труди се да сакрије све путоказе ка убици. Врло успешно. 

Оно што би овој представи дало на живости и још већој интриги јесте скраћење барем за пола сата. Два и по сата је предуго да се одржи пажња. Поаро то разреши за сат и петнаест минута.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.