Традиционалне поруке поводом Свјетског дана позоришта: Театар је стварање једнакости међу људима и боговима
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2022/03/750x500/20220325233951_404095.jpg)
БАЊАЛУКА - Позориште, та позорница на којој се смјењују вијекови и људски карактери будећи у човјеку најдубље емоције туге и радости, оно које нас наводи на промишљање одводећи нас у чудесне свјетове, надживљава ратове, пандемије и цензуре и опстаје упркос времену и људима.
Театар, уточиште за човјека, које враћа вјеру и буди наду прославља Свјетски дан позоришта 27. марта, обиљежавајући га широм свијета.
Тог дана у Градском позоришту “Јазавац” биће одиграна представа “Бањалука” са почетком у 20 часова, док ће ансамбл Дјечијег позоришта Републике Српске, у 11 часова, пред најмлађом публиком извести комад “Краљ жабац”. Овај посебан дан обиљежиће и Позориштанце “Маслачак” представом “Капетан Џон Пиплфокс” одводећи малишане у чаробни свијет авантура славног гусара, а ово магично путовање почеће у 12 часова у Центру за културу “Семберија” у Бијељини.
Глумци Позоришта Приједор извешће у 20 часова комад “Необично вече”, а у Народном позоришту Републике Српске 28. марта у 19 часова на сцени “Петар Кочић” биће приказан документарни филм “Глумчина” посвећен глумцу Зорану Радмиловићу.
Као и сваке године, тако и ове, свијету је упућена међународна порука, а овај пут ју је написао амерички редитељ Питер Селарс.
- Живимо у епском добу људске историје, а дубинске и значајне промјене које проживљавамо у погледу односа људи са самима собом, са другим људима и са осталим свијетом скоро су ван нашег домета да их спознамо, артикулишемо, искажемо, изговоримо - саопштио је он.
Истакао је да не живимо у двадесетчетворочасовном циклусу вијести, већ живимо на крају времена.
- Новине и медији су у потпуности неприпремљени и онемогућени да се ухвате у коштац са свим стварима које проживљавамо. Гдје је језик, гдје су покрети и гдје су слике који би нам омогућили да схватимо суштинске промјене и расколе које доживљавамо? И како можемо да схватимо садржај наших тренутних живота као искуство, а не као новинско извјештавање? Позориште је умјетничка форма искуства - навео је Селарс.
Запитао је гдје је наша култура сјећања, чега треба да се сјећамо, који нам ритуали напокон дозвољавају да поново измислимо и започнемо кораке које никада нисмо направили.
- Позоришту епских визија, сврхе, опоравка, поправке и бриге потребни су нови ритуали. Нама не треба забава. Нама треба окупљање. Треба да дијелимо простор и градимо заједнички. Треба нам заштићени простор суштинског разумијевања и једнакости. Позориште је земаљско стварање простора једнакости међу људима, боговима, биљкама, животињама, капима кише, сузама и препорода. Простор једнакости и суштинског разумијевања освјетљава скривена љепота коју одржава живом суштински однос опасности, спокоја, мудрости, дјеловања и стрпљења - казао је он.
Закључио је да је позориште одувијек представљало живот на овом свијету као опсјену, дајући нам могућност да ослобађајућом јасноћом и силом докучимо људску илузију, заблуду, сљепило и порицање.
Почетак
Свјетски дан позоришта обиљежава се на иницијативу Међународног позоришног института од 1961. године. На тај дан позоришта широм свијета организују разне манифестације, а најважнија је традиционална порука коју пише позоришна личност свјетског угледа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.