Сце­ну за “Ра­до­ва­на III” пра­вио сам од отпа­да

Ре­као је ово за “Глас Српске” кре­атор им­пре­си­вних сце­но­гра­фи­ја, сце­но­граф То­дор Ла­лиц­ки, ко­ји ра­ди сце­но­гра­фи­ју за но­ву пред­ста­ву “Ха­са­на­ги­ни­ца” у ре­жи­ји Оли­ве­ре Ђор­ђе­вић у На­ро­дном по­зо­ри­шту Ре­пу­бли­ке Српске.

- Сце­но­гра­фи­ја је би­тна за сва­ку пред­ста­ву, јер она чи­ни не­дељиви дио по­зо­ри­шног чи­на. Она као део по­зо­ри­шне уме­тнос­ти не мо­же да по­мо­гне ло­шој пред­ста­ви, али ис­то та­ко ло­ша сце­но­гра­фи­ја не мо­же да по­ква­ри до­бру пред­ста­ву - ис­та­као је Ла­лиц­ки.

До­да­је да је ра­дио мно­го пред­ста­ва у ко­ји­ма је сце­но­гра­фи­ја би­ла одли­чна, али оне су изво­ђе­не са­мо два-три пу­та, та­ко да ни до­бра сце­но­гра­фи­ја ни­је мо­гла да спа­си ствар.

Ри­јеч је о сце­но­гра­фу ко­ји је у ра­дном ви­је­ку по­зо­ри­шну сце­ну оживљавао у ви­ше од 250 пред­ста­ва.

Ла­лиц­ки се при­сје­тио сце­но­гра­фи­је ко­ју је због не­дос­тат­ка нов­ца ра­дио од отпа­дног по­зо­ри­шног ма­те­ри­ја­ла.

- Та­ко је нас­та­ла сце­но­гра­фи­ја за “Ра­до­ва­на Тре­ћег” и то ни­је сме­та­ло да пред­ста­ва бу­де оди­гра­на то­ли­ко пу­та ко­ли­ко је оди­гра­на. Та сце­но­гра­фи­ја за ко­ју ми­слим да ни­је би­ла по­се­бно до­бра и ва­жна, ни­шта ни­је сме­та­ла пред­ста­ви - обја­снио је Ла­лиц­ки.

Сма­тра да су све гра­не по­зо­ри­шне умје­тнос­ти су­оче­не са не­дос­тат­ком нов­ца.

- Ни­је ле­по одмах го­во­ри­ти о не­дос­тат­ку нов­ца, али си­ту­аци­ја је за­ис­та та­ква. Су­оче­ни смо са ве­ли­ким злом ко­је се зби­ва у људ­ским ду­ша­ма, а то је ауто­цен­зу­ра - на­гла­ша­ва Ла­лиц­ки.

Ка­же да у слу­ча­ју “Ха­са­на­ги­ни­це” ни­је имао та­квих про­бле­ма, те да је еки­па са ко­јом ра­ди у На­ро­дном по­зо­ри­шту Српске ври­је­дна и та­лен­то­ва­на и да му је дра­го што ра­ди са њима.

У На­ро­дном по­зо­ри­шту Ре­пу­бли­ке Српске по­гле­дао је пред­ста­ве “Ко­ко­шка” и “Оду­ми­рање ме­ђе­да”, за ко­је сма­тра да обје­дињују до­бре глум­це и до­бар тек­ст.

Свој сце­но­граф­ски жи­вот Ла­лиц­ки је по­чео са пред­ста­вом за дје­цу у По­зо­ри­шту “Бо­шко Бу­ха” у Бео­гра­ду.

- То је би­ла ди­вна сце­но­гра­фи­ја, а ра­дио сам са та­дашњом ме­га­звез­дом ре­ди­тељем Aр­сом Ива­но­ви­ћем и био сам врло млад. По­сле то­га сам ра­дио још не­ко­ли­ко пред­ста­ва за де­цу у овом по­зо­ри­шту - ка­зао је Ла­лиц­ки.

Ис­ти­че да по озбиљнос­ти по­сла пред­ста­ве за де­цу не тре­ба да се ра­зли­ку­ју од пред­ста­ва за одра­сле.

- Де­ца врло до­бро са­гле­да­ва­ју сву про­бле­ма­ти­ку, па и сце­но­гра­фи­ју. Они су озбиљни­ји не­го што ми то ми­сли­мо и ква­ли­те­тна сце­но­гра­фи­ја за де­цу је оно што њих ве­ома испуњава - ка­же Ла­лиц­ки.

Про­бле­ми

- Сце­но­гра­фи­ја се су­сре­ће са три про­бле­ма. Први је но­вац, дру­ги је ка­дров­ска си­ту­аци­ја у по­зо­ри­шту, где у те­хни­чком се­кто­ру ра­ди ма­ло људи. Тре­ћи про­блем је тај што угла­вном пос­то­ји ма­ли број ре­кви­зи­те­ра, де­ко­ра­те­ра и гар­де­ро­бе­ра - ка­же То­дор Ла­лиц­ки.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.