"Режим исцјељења" на "Стеријином позорју": Тешко је човјеку да побједи демоне у себи
Дан прије завршетка такмичарске селекције, стеријанској публици се представило Хрватско народно казалиште у Вараждину са представом Режим исцјељења, аутора Тање Шљивар и у режији Бојана Ђорђева.
Тематски и идејно овај позоришни трактат се бави озбиљним проблемом прошле пандемије али и неких будућих пандемија.
Ова теоријска расправа о нашим начинима живота, правилне исхране, надрилекарству, исказана је са пристојном дозом отклона од реалног и то са великом дозом ироније о сваком од ових питања.
Ова студија случаја раскринкава све наше заблуде у званичну медицину, свјетску здравствену организацију и систем уопште који би требао да нас лијечи.
Можда је у појединим моментима све то требало да зазвучи и комично, али публици није било до смијеха. Претешка и преозбиљна питања.
Читава прича организована је око једног круга који је на средини подрума, склоништа, у који долази пацијенткиња са свим могућим болестима, како физичким тако и менталним, али са жељом да се исцијели/излијечи. Све што јој се нуди је заправо празна прича.
Ту причу је публика у добром дијелу представе једва назирала зато што је нисмо чули.
Висок простор сценске куле, отворен простор ка великој сали и окренутост од гледалаца, допринео је овој препреци коју је већина регистровала. Остали смо ускраћени за једну трећину текста.
Ипак, вриједно помена је врло ангажована игра петоро глумаца који су све вријеме присутни и који филмском брзином мијењају позиције, размјењују реплике и труде се да нам пренесу причу која је лишена конкретне радње, и са минималном количином сукоба.
Ликови нису јасно одређени, немају имена, карактере, биографију, али имају став и он се врло активно заступа. Али, такви су текстови Тање Шљивар. Има ли наде за човјека и човјечанство, питање је на које се не даје одговор, али се да наслутити да будућност није нимало свијетла. Тешко је човјеку да побједи демоне у себи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
