Ребека и Доручак у театарском руху

Психолошки трилер "Ребека" први је амерички филм славног редитеља Aлфреда Хичкока и једино његово остварење награђено "Оскаром". Хичкок је 1940. године у том филму спојио најбоље елементе британске традиције и холивудског филма. Ријеч је о филму који сматрају ремек-дјелом свјетске кинематографије.

Мјузикл "Ребека" свјетски познатог филмског и позоришног композитора Силвестера Леваија, у режији Небојше Брадића, 9. децембра је премијерно изведен у Театру "Мадленијанум".  Музику и оркестрацију урадио је Леваи, либрето и стихове Мајкл Кунц. Свјетску премијеру мјузикл је имао 2004. у Токију, а двије године касније први пут је изведен у Европи, у Бечу. Брадићева режија је прво извођење "Ребеке" на српском језику.

- Хичкок је имао снажну литерарну основу - култни роман "Ребека", причу која следи традицију популарних романа 20. века, али истовремено има веома слојевит подтекст који указује на могуће психоаналитичке интерпретације - сматра Брадић. Како каже, аутори мјузикла "Ребека" Михал Кунце и Силвестер Леваи слиједе искуства Aлфреда Хичкока и вјешто комбинују мјузикл - романсу са трилером.

- Тако је настао нови жанр - драмски мјузикл који користи традицију музичког театра и хичкоковско мајсторство - додаје Брадић.

Истиче да је креативни тим београдске "Ребеке" имао посебан задатак,  да пронађе  позоришна средства којима би филмску причу учинили прихватљивом позоришној публици.

- Драго ми је да су наша естетска решења оригинална и да се разликују у односу на она која се могу видети у другим инсценацијама овог мјузикла које се приказују широм света - казао је Брадић.

Додаје да је публика увијек жељна добрих прича.

- Једном остварене у медију филма, позоришта или музичког театра, добре приче се изнова нуде новим генерацијама стваралаца, публици и медијима. Те приче "круже" у различитим медијима, провоцирају ауторе и извођаче да их поново осветле и открију нова значења и тако их учине поново савременим - сматра Брадић.

Драма Трумана Капота "Доручак код Тифанија", постављена на сцену "Мадленијанума", изазвала је велику пажњу јавности. Прича коју је на филму овјековјечила Одри Хепберн у улози Холи Голајтли позоришној публици у Србији представљена је у нешто другачијем издању у односу на филмско. Српска верзија "Доручка" обухвата неке ликове и заплете из романа који нису били заступљени у филмском сценарију. У главним улогама, као Холи и Фред,  су глумачко-брачни пар Дубравка Мијатовић и Маринко Маџгаљ.

- Чини ми се да смо успели да задржимо препознатљивост приче из филма "Доручак код Тифанија" и тих ликова. Aли опет смо позоришну форму довели до аутентичности, тако да је то потпуно нова ствар за људе који дођу да гледају ову представу - рекао је Маџгаљ.

Контроверзни књижевни геније Труман Капот 1958. године објавио је кратак роман "Доручак код Тифанија", који је послије три године екранизован у Холивуду.

Нова "Мачка на крову"

Скарлет Јохансон "преде" на сцени у новој верзији комада Тенесија Вилијамса "Мачка на усијаном лименом крову" на Бродвеју, који ће премијерно бити представљен 17. јануара. Јохансонова је најновије име у дугом низу заносних дива које су играле чувену Меги Мачку - међу њима су биле Елизабет Тејлор, Џесика Ланг, Кетлин Тарнер и Ешли Џад. Уз Скарлет, главне улоге у представи играју Бенџамин Вокер, Киран Хајндс и Дебра Монк. Редитељ је Роб Ешфорд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.