Премијера “Швабице” у НПРС: Потрага за одговорима на вјечна питања човјека

Бранислав Предојевић
Премијера “Швабице” у НПРС: Потрага за одговорима на вјечна питања човјека

БАЊАЛУКА - Рад на овој представи је за мене нека врста повратка у прошлост и потрага за одговорима на нека питања која нисам разумео тада, а чини ми се ни касније, пролазећи кроз животне изазове.

Овим ријечима је Душан Петровић, драматург и режисер, описао свој рад на представи “Швабица”, рађеној по мотивима приповијетке Лазе Лазаревића, која ће вечерас бити премијерно изведена у Народном позоришту Републике Српске са почетком у 20 часова.

У питању је прва премијера у 95. сезони националног театра Српске, у којој ће улоге остварити Бранислав Алексић, Дана Полетан, Миљка Брђанин, Белинда Стијак/Божана Кукило, Бојан Колопић, Анђела Ракочевић, Сенад Милановић, Анандо Ченић и Борис Шавија уз пијанисткињу Сњежану Поповић Вулета.

Петровић каже да се водио ранијим драматизацијама, али да је уз помоћ цијеле екипе креирао другачији ауторски поступак.

- Драматизације Милоша Лазина и Ане Ђорђевић послужиле су ми као инспирација у стварању ове верзије, која се у крајњем облику, ипак, доста разликује од претходних. Ова драматизација је настала, пре свега, као продукт редитељског промишљања и виђења будуће представе на основу прозног текста написаног у форми епистоларне приповетке. На известан начин ишао сам обрнутим путем, прво су настајале слике, могућа редитељска решења, а потом је настајао текст, односно дијалог који је све то требало да испуни - рекао је Петровић.

Како искусни умјетник наводи, изгубљени текст великана српског реализма оставио је на њега снажан утисак.

- Када сам имао непуних дванаест година, крајем 1979, гледао сам представу “Швабица” Народног позоришта Сомбор, у драматизацији и режији Милоша Лазина, и та представа је на мене оставила толико снажан утисак да се чак и данас сећам појединих сцена - наводи Петровић.

Талентовани Бранислав Алексић тумачи главни лик, Мишу Маричића, трагичну фигуру разапету између љубави и дужности која је у великој мјери аутобиографска приповијест Лазаревића, због чега умјетник овај текст није објавио за живота. Млади глумац, иначе, студент четврте године глуме на Академији умјетности Бањалука у класи професора Радослава Миленковића и Николине Фригановић, стручног сарадника, рекао је за “Глас Српске” да је рад на тексту Лазе Лазаревића носио са собом посебну одговорност и дубоку емотивну припрему.

- Миша Маричић је лик који носи сложеност унутрашњег света, он је човек који се суочава са снажним осећањима, дилемама и личним борбама. Било је важно да пронађем аутентичан начин да оживим ту борбу на сцени, а да при томе останем веран Лазаревићевој визији и времену у којем је комад написан. “Швабица” није само прича о љубави већ и о сударима различитих култура, предрасудама и личном сазревању, што Мишу чини изузетно слојевитим ликом - рекао је Алексић.

Сценографију потписује Софија Лучић, костимографију Јелена Видовић, за музику се побринуо Петар Билбија, док је лектор Наташа Кецман.

Предложак

Приповијетку “Швабица” Лаза Лазаревић није објавио за живота, већ је објављена постхумно.

Парадоксално, ову приповијетку је прву написао и није је објавио, али ју је цијелог живота дотјеривао и сређивао. Лазаревићева приповијетка “Швабица” припада популарном жанру предреализма и реализма, “ђачкој приповијеци” и мотивисана је његовом “забрањеном” љубави према Ани Гутјер, кћерки његовог станодавца током студирања у Њемачкој. Приповијетка је пронађена у Лазаревићевој заоставштини и постхумно објављена (1898), а данас важи за једну од његових најпознатијих приповиједака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана