Представа “Ништа нећемо заборавити” на Театар фесту: Сјећање исплива упркос тортурама

Илијана Божић
Foto: НПРС

БАЊАЛУКА - Представа “Ништа нећемо заборавити” Позоришта “Бора Станковић” из Врања одиграна је треће такмичарске вечери на 26. Театар фесту “Петар Кочић”, који се одржава у Народном позоришту Републике Српске.

Комад је рађен по мотивима романа “Кањец фиљма” и “Иста прича” Вере Ценић, а у режији Југа Ђорђевића. Драматизацију потписује Тијана Грумић.

Представа почиње југословенском родољубивом пјесмом “Југлосавијо”, која дјелује веома иронично пред причом о женама које су прошле тортуру на Голом отоку коју посматрамо на сцени.

Наиме ауторка поменутих романа Вера Ценић била је прва Врањанка доктор наука која је преживјела Голи оток. Ипак овај комад није прича о Вери него о једном тешком времену у којем је живјела, а које је било окрутно, посебно према женама.

Текст представе “Ништа нећемо заборавити” Тијане Грумић истражује узроке и посљедице живљења у средини која кажњава. Прича креће 1948. године и од резолуције Информбироа која изазива неповјерење у Југославији, прогоне, хапшења и лажне оптужбе за шпијунажу.

Тако долази до оптуживања главне јунакиње Беле за сарадњу са непријатељем, због одласка у биоскоп у Дому совјетске културе, бахатих саслушања и одвођења у логор на Голом отоку.

Детаљно посматрамо сву тортуру коју је заједно са другим женама прошла на Голом отоку, јер са 19 година није жељела да ревидира став. Детаљно је приказана Марија Јелић, заповједница женског логора, која је била немилосрдна.

То је први дио представе, док у другом дијелу посматрамо како нам се пласира једна сасвим другачија истина. Представа је рађена у форми у којој преовладавају наратор и монолози, а с обзиром на то да траје три и по сата, била би ефектнија да су поједине сцене сажете.

Прича коју комад доноси објашњава нам да уколико не знамо ко су они који живе с нама, тешко да ћемо се сјећати мртвих.

Доноси причу о траумама које су настале у једној држави која више не постоји и поставља питања о томе је ли лакше заборавити него сјећати се. Ипак, реплика у представи каже да то сјећање исплива као вода која увијек нађе пут, а на нашим просторима има много воде.

Према ријечима Тијане Грумић чини се да је заборављање у човјековој природи.

- Док год има оних који одбијају да забораве - закључила је Грумићева.

АНСАМБЛ

Носећу улогу у представи игра глумица Јелена Филиповић. Уз њу су на сцени Радмила Ђорђевић, Жетица Дејановић, Милена Стошић, Аница Петровић, Анђела Влајковић, Бојан Јовановић, Марко Петричевић, Марко Николић те Никола Стојковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана