Поруке мира на Кестенбургу

Александра Маџар
Поруке мира на Кестенбургу

Бањалука - Вријеме и друштво у којем и са којим живимо неисцрпан су извор инспирације и тема младим умјетницима из било којих дијелова свијета, па су се таквим темама, свако на свој начин, бавили и ансамбли из Македоније, Ирана, Новог Сада, Мостара, Косовске Митровице и Бањалуке, који су се представили петог такмичарског дана Међународног фестивала студентских позоришта "Кестенбург" у Бањалуци.

Позоришне сале биле су посјећене и за вријеме викенда, а млади ствараоци дијелили су са публиком своја виђења култних дјела, остављали јаке поруке о данашњем животу, а говорили су и о тешкој ситуацији у којој раде готова сва студентска позоришта.

Двојац из Бањалуке, глумице Ена Радовановић и Тијана Јовановић, из Студентског парламента Универзитета у Бањалуци, извеле су комад "Ђубриште" по мотивима дјела Семјуела Бекета "Чекајући Годоа".

- На трећој години радиле смо сцене из комедије, па смо тако радиле и једну малу сцену из "Чекајући Годоа" и дошле на идеју да ово буде наша дипломска представа, која је премијерно изведена 27. априла ове године, такође на сцени "Петар Кочић" - казала је Јовановићева.

Представу су поставиле у покрету, без сценографије и истичу да је јако битно да се слушају, гледају и дишу као једно, како на сцени не би дошло до неке грешке.

- У суштини немамо класичне ликове, нас двије смо симболи, а када се споје та два симбола, добијају се тек неки обриси ликова. Рецимо да смо ми као симболи времена и желимо да људима покажемо да вријеме пролази без обзира на њих и да треба боље да искористимо то вријеме - објаснила је Радовановићева.

Исти комад био је велики изазов за четири глумице Факултета уметности Звечан, Косовска Митровица, које су публику подсјетиле на вјечне јунаке Владимира и Естрагона, Поцоа и Лакија.

- Било је јако тешко, јер смо комад "Чекајући Годоа" почеле да постављамо у женском облику, али Бекет је сигурно са разлогом ставио четири несређена мушкарца, ја се извињавам мушкарцима, али жене би се снашле - рекла је кроз смијех глумица Милица Мандић.

Прво извођење овог комада било је на Стеријином позорју, послије тога су се редали фестивали и награде, сада је на ред дошла и публика "Кестенбуга".

ГАТ сцена 71 - Дом културе "Крсте Мисирков", Свети Никола из Македоније, послије  Фестивала фестивала у Требињу, допутовао је са својим "Европејцима" у Бањалуку на сцену Дома омладине.

Глумац Ђорђе Стефан објаснио је да комад говори о типичним балканским мушкарцима, ликовима који све рјешавају алкохолом и тучом, а које сваки дан срећемо на улици, кафићу, можда чак и позоришту.

- То су ликови који могу да се промене за нијансу, али се увек враћају на старо - казао је он.

Мостарски театар младих у Арт дворишту Банског двора Културног центра извео је Аристофанов "Мир".

- Ово је комад у којем приказујемо тренутно стање у којем се налазимо, али може представљати било коју епоху или било који период. Ми смо одлучили да представимо оно са чим се ми суочавамо данима и годинама - рекао је глумац Сабахудин Глуховић.

"Добри људи", комад настао по Чеховљевим приповијеткама, извео је Драмски студио "Соња Маринковић" из Новог Сада на подрум сцени Бањалучког студентског позоришта.

- Чехов је Чехов, ово су приповетке које су питке, допадљиве и публици - рекао је глумац Урош Павлов.

Комад из Ирана

Представу "Негдје и нигдје", која такође носи поруку мира, извео је Театар "Ајна" из Ирана на великој сцени Народног позоришта РС.

Редитељка представе Шада Негуси објаснила је да комад говори о два пилота који су преживјели рат.

- Они су преживјели и нашли су се на острву, гдје су се "заглавили". Али они се не разумију међусобно јер причају различите језике. Послије међусобне туче која је била њихов први избор, одлучују да се помире, постану пријатељи и пошаљу поруку мира свијету. Људи могу бити у миру иако се међусобно не познају и долазе из различитих земаља, тако да нема потребе да ратују. Јер рат није добра ствар. Ово је главна порука наше представе - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана