Опроштај од Бранка Цвејића: Био је прави херој позоришта

Глумац, дугогодишњи члан и бивши управник ЈДП-а Бранко Цвејић преминуо је 26. јула у Београду, а сахрањен је 1. августа на Новом гробљу.

У договору са породицом преминулог умјетника, комеморација је одржана сада, а не уочи сахране.

Управница ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић подсјетила је на веома богату умјетничку биографију великог глумца, који је матурирао у Петој београдској гимназији 1965. и исте године уписао глуму на Факултету драмских умјетности.

Заједно са цијелом новом генерацијом глумаца на позив Бојана Ступице постаје члан ЈДП-а у мају 1967, гдје је одиграо преко 50 улога од којих су најзначајније у комадима - "Лепеза леди Виндермир" Оскара Вајлда, "Занат госпође Ворн", "Дундо Мароје" Марина Држића, "Пучина" Бранислава Нушића, "Наход Симеон", "Госпођа министарка", "Вишњик" Антона Павловича Чехова.

Играо је у више од 40 играних филмова и остварио низ значајних улога у ТВ серијама, филмовима и драмама. Прославио се наравно Бане Бумбар у популарној ТВ серији "Грлом у јагоде" Срђана иђе Карановића.

"Посвећеност Бранка Цвејића одржавала је ову кућу на високом уметничком нивоу. Био је наш пријатељ, утицао је на све нас", истакла је Вучковић Манојловић и навела да је Цвејић био 25 година у управи ЈДП-а.

Од тога је самостално био директор 10 година (2002-2012), а раније је био помоћник чувеном управнику Јовану Ћирилову.

Редитељ и умјетнички директор ЈДП-а Горчин Стојановић примјетио је да су на жалост у посљедње вријеме испратили велики број умјетника.

"Нисам веровао да ћу радити ово данас, да испраћам Цвеју. Он и ја смо имали један црни хумор: рекао ми је да кад он једног дана оде, да обавезно ја држим говор, а ја сам дао коментар како би таман имао и праву опроштајну музику", навео је Стојановић и управо је била пуштена сетна композиција Зорана Симјановића из култне ТВ серије "Грлом у јагоде".

"Са том серијом десио се у то време велики преокрет глуме, начин како је он играо Банета Бумбара, како га је обликовао, домаштавао, у односу како су тај лик замислили Рајко Грлић и Срђан Карановић, све било ново. Не зна се да ли је пажљивије био снимљен тај кадар или одглумљена сцена, где је и другима омогућио да играју", анализирао је редитељ Стојановић.

Он је издвојио мајсторство глуме покојног колеге посебно када је маестрално играо женске ликове, као Петруњелу у комедији "Дундо Мароје" Марина Држића или слушкињу у филму "Случај Хармс".

"Имао је управнички дар, одан својој кући, а скривао је скромно свој значај и снагу. Временом постајао је наш Цвеја, а онда и мој Цвеја. И увек сам са њим био на "Ти", а сада бих први пут на "Ви". Хвала Вам за све, господине Бранко Цвејићу", опростио се Горчин од свог колеге.

Сарајевски позоришни редитељ Дино Мустафић јавио се путем видео снимка и одмах подвукао да му је Цвејић био веома близак сарадник и пријатељ.

"Када је дошао у Сарајево, први је повезао читав наш регион, бившу Југославију. Био је ријетко моралан, без прекора, никада није имао сувишну ријеч. Нико није никад могао да се на њега љути, такав је човјек био", оценио је Мустафић и додао да је имао невјероватан дар за комуникацију, да је увијек лијепо дочекан у Сарајеву као права "раја" како су га одмах назвали.

Редитељ је нагласио да је Цвејић много тога значајно учинио за своје матично позориште и стварао заједнички културни простор који је представљао повезивање културе бивше Југославије када она одавно више није постојала.

"Много ће ми недостајати. Људи као он никада не одлазе. Овдје у Сарајеву ћемо се радо сјећати Цвеје. Увијек ће остати онај Београд и она земља коју сви волимо и радо играмо на сцени", закључио је Дино Мустафић, који је на сцени ЈДП-а управо и поставио раније представу те тематике - "Рођени у YU".

Драматуршкиња Биљана Србљановић је открила да је управо Бранко Цвејић био одређен да игра главну улогу у најновијој представи "Ситнице које живот значе" у Народном позоришту и увелико је био на пробама, јер је сматрао да ће му та рола бити круна каријере, али не и посљедња.

Ипак, судбина је одредила да се та улога не реализује.

"Слао ми је слике са тих проба, био је срећан што ради тај комад, а италијански писац Лоренцо Мароне као да је главног лика џангризавог Чезареа писао баш за Цвеју", рекла је Србљановић и надахнуто прочитала једну сцену - одломак из те драме.

"Сви смо толико писали о њему када је отишао овог лета, и некако се деси да себично говоримо о себи када пишемо о неком преминулом колеги. Сави знају о његовој еуфемистичној глуми, да је био успешан као управник, али исто тако је био прави антиратни активиста, увек на страни доброг, што многи и не знају. Никада није имао погрешну реч", присјећала се Биљана Србљановић.

Глумац Светозар Цветковић се сложио са тим да је Цвејић желио да игра наведену посљедњу улогу која се није остварила, мада је био и у подјели на пробама за најновију продукцију ЈДП-а "Едип".

"Био је на пробама, онда му је позлило, затим је отишао са сцене, и то је било то. Сећам се да смо у младости волели друга Тита и обожавали да гледамо "Грлом у јагоде" и јурили смо да стигнемо да гледамо на телевизији. Епизоде су биле дивно, чаробно дуге, а нама ипак прекратке. Бане Бумбар је био планетарно популаран у Југославији, која је за све нас била читава планета", рекао је Цветковић и подјелио неке анегдоте, као када су неки обожаваоци помијешали Цвејића са пјевачем Чобијем.

"Какав је то човек био: већи од времена, стаменији од имена, снажнији од сујете, беснији од ветра, топли од љубави, бржи од власти, као наивнији од собарице, па ипак мудрији од опозиције. Био је лак као перо, а некад тежак као депресија", описао је Цветковић свог преминулог колегу.

"Цвеле је био соло, један и непоновљив. Изнад и изван доброте. Ово место ЈДП је његов дом и свака цигла, ексер ове зграде и на овој сцени његово је дело. Патња, пркос, бол, али и радост што је успео. Наша срца га не могу никада заборавити", закључио је Светозар Цветковић.

Глумац Марко Јанкетић је прочитао писмо македонског редитеља Слободана Унковског који је често режирао у ЈДП-у и истакао је да су се дружили и сарађивали пуних 40 година, а сјећање га одводи у 1883. када су радили први пут - представу "Хрватски Фауст" Слободана Шнајдера.

"Цвеле је био посебан и јединствен, волео је да ЈДП добија награде и мислио да оно заслужује увек више и боље од свих. Његово позориште је било место где се гаји победнички дух, а његов Бане Бумбар је био знак препознавања и бренд за себе", сматра Унковски.

Хрватски редитељ Рајко Грлић, ко-сценариста серијала "Грлом у јагоде", причао је анегдоте током вјенчања Цвејића и његове супруге Весне и тада је примјетио један смјешак среће и нелагоде на Бранковом лицу који никада неће заборавити.

"Био је то осмијех који скрива нејвероватну скромност. Глумачко биће је такво да има веома изражен его. Међутим, код њега, или тај его није имао, или је био фантастично скривен. Био је скроман, диван човјек. Таквог ћу га заувијек памтити", опростио се Рајко Грлић.

Војислав Воја Брајовић је прочитао 66. сонет од Вилијама Шекспира, убијеђен да би Цвејић то волио да чује и приповедао о колеги, који је у каријери највише сарађивао са редитељем Дејаном Мијачем.

"Са толико љубави, дара, преданости свом послу, Цвеја заслужује да буде херој рада, уствари - херој позоришта. За 25 година са Јованом Цхириловим изнео је 120 пројеката, увек имао решење, да се и у незгодна времена каква је 1993. година ради велика представа "Лажни цар Шћепан Мали". ЈДП је са њим било прва лига у европским оквирима", рекао је Брајовић и тужно се присетио да су отишли толики великани и набројао их - Небојша Глоговац, Дејан Мијач, Милош Жутић, Михајло Миша Јанкетић, Петар Краљ, Горан Даничић, Милан Лане Гутовић.

Од Бранка Цвејића опростили су се и глумица Бранка Петрић као и Богдан Диклић, који се није појавио уживо, већ је његово писмо прочитао млађи колега глумац Јоаким Тасић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.