Опера "Деца" на Театар фесту: Ми и даље нисмо људи него нека страшна дјеца

Илијана Божић
Foto: Д.Ракита

БАЊАЛУКА - Раскошно музичко-сценско дјело, опера "Деца" настала по тексту Милене Марковић, та болна исповијест о одрастању жене, умјетнице и мајке, у извођењу Народног позоришта у Београду затворила је синоћ 25. Театар фест "Петар Кочић" у Народном позоришту Републике Српске.

Роман о идентитету женског бића, сагледан и опјеван кроз слободни, узвишени, раскошни стих, а кроз кроз богату музику маестрално и веома емотивно преточен је у оперу "Деца" која је на сцени дочарала дух Милене Марковић. 

Роман "Деца", који је добио НИН-ову награду за 2021. годину, преточен је у 17 пјесама, а ансамбл представе чине глумци и оперски пјевачи који су једно тијело, то тијело које је заправо симбол идентитета.

Све похвале иду Ирени Поповић Драговић која је режирала ову оперу и компоновала музику створивши изузетно дјело које набојем емоција публику оставља без даха што смо видјели синоћ у националном театру Српске. 

Уз снажну мелодију, те колективни глас ансамбла који се претапа у једно биће, и толико болан, личан текст ове поеме човјека обузимају емоције и просто настаје онај моменат када се најежите од главе до пете.

 

Наслови "Пролог", "Шума солитера", "Кад сам била мала", "Одрастање", "Рођење песникиње", "Буђење пролећа", "Зачеће", "Дете није као друга деца" уводе нас у магични свијет театра који се рађа из духа музике, у свијет опере, у свијет чисте умјетности.

Стихови "кад сам ја била мала мене су пуно волели, мене, мене су пуно волели кад сам била ја мала...мене, мене, мене су пуно волели и мама и тата и бата и сека... деца ме нису волела, деца, деца ме нису волела...колико се пута земља окренула толико је наших у гробове ушло, а ми и даље нисмо људи него нека страшна, страшна деца" погађају у душу снажном емоцијом и истином која избија из сваке ријечи и мелодије.

Ријечи "ништа је живот мимо крви и млека" болно одјекују док посматрамо на сцени глумце, "децу" која се грче и извијају од болова. 

Сваки глумац је пред публиком одиграо своју визију туге. Играјући на тренутке мајку, оца, дјевојчицу, дјечака, љубавницу или љубавника глумци су на сцени дочарали онај бол који  раздире душу и кида на дијелове. 

 

Посматрајући их, њихове покрете и гримасе на лицима, слушајући снажну музику и ријечи које су тако разговјетно изговарали а које су на душу посматрача падале као "медвед" којег се  прибојава та дјевојчица, тај "медвед" симбол туге и тјескобе који човјеку раздире груди. 

Лик Милене Марковић препознајемо у једном дијелу опере, кроз извођење глумице Мионе Марковић.

Према ријечима музичког драматурга Јелене Новак гласовна сфера "Деце" је многострука, услојена и на моменте неухватљива.

- Песме као да су ношене ветром, оне осцилирају између "обичних" гласова глумаца, школованих гласова певача, неочекиваних гласова оркестарских музичара који такође понекад певају, наивних гласова деце, квази-навијачких гласова мушког хора, црквеног појања свештеника, турбофолкерског запевања згрченог грла, дречавог женског фолклорног певања. Сви ти гласови се кроз оперу "Деца" преламају и зрцале као одраз контекста Београда који кроз роман суптилно провејава или бивше данас непостојеће земље Југославије, идентитета (Милене, деце, Ирене, жене, мајке, мушкарца као Другог) и у тој гласовној амбивалентности у великој мери лежи снага читавог дела - објаснила је Новакова.

Посебну наклоност публике добили су најмлађи чланови ансамбла, односно чланови дјечијег хора "Наде" . 

На сцени смо гледали глумце Нелу  Михаиловић, Сузану Лукић, Предрага Милетића, Вању Милачић,  Павла   Јеринића, Милену  Ђорђевић, Бојану Стефановић, Бојану Бамбић, Драгану Варагић, Александра Вучковића, Миону Марковић, Теодору Спаравало, Јелену Благојевић, Владана Матовића, те  пјеваче  Тамару  Митровић,  Искру  Сретовић,  Марка  Костића,  поменути дјечји хор "Наде" и  камерни  оркестар.

Кореограф опере "Деца" је Игор Коруга, сценографију је радио Мираш Вуксановић, док је за костиме била задужена Селена Орб

- Постављени истовремено у структуру између других телесних колектива на сцени- камерног оркестра и дечијег хора- као и пред колективом аудиторијума јавног простора (позоришта), протагонисти овог сценског догађаја чине и отеловљују  "ритуални ексцес" који нас води кроз времеплов актуелности заједничког прошлог, садашњег и будућег живота, уз подсетник да смо упркос свему и даље још увек само деца - рекао је Коруга.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана