Николина Јелисавац: Јавни живот тражи боље улоге од сцене

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" глумица Народног позоришта Републике Српске Николина Јелисавац, која већ годинама оставља публику без даха захваљујући изванредним креацијама на сцени.

Тумачећи различите ликове у позоришту, али и на филму и у серијама, Николина Јелисавац је доказала да снагом глумачке игре може да освоји публику, али и жирије који су је награђивали значајним признањима. 

*ГЛАС: Дио сте екипе ТВ серије "Замало живот". Какво је искуство за Вас био рад на овом пројекту?

ЈЕЛИСАВАЦ: Снимање серије је завршено и сада са нестрпљењем очекујемо њено емитовање које почиње у септембру на Радио-телевизији Републике Српске. У првом серијалу је 12 епизода које ће публика моћи да гледа сваке недјеље у 20 часова, послије Дневника. Радити на овом пројекту је заиста било право задовољство. Сценаристи са редитељем Младеном Ђукићем на челу су један период интензивно радили на припреми ове серије, а касније када је материјал био уобличен укључили су се и остали креативни и технички сектори. Успјели смо, што није тако чест случај због разних околности, да урадимо и глумачке пробе прије уласка у само снимање. То нам је олакшало рад и увело нас у ликове, ситуације и односе карактера у самој причи. Снимали смо на разним локацијама, највећи дио у студију РТРС-а, који нам је омогућио одличне услове. Било је радно, забавно и креативно, некада и напорно. Ако успијемо пренијети на мале екране једну трећину атмосфере са снимања, бићемо јако задовољни. Ово је заиста домаћа серија, јер су на њој радили људи који су иначе дио културног и друштвеног живота РС. Сада сам богатија за још једно искуство.

*ГЛАС: Коју улогу тумачите у серији?

ЈЕЛИСАВАЦ: Играм Виолету, жену у тридесетим годинама која је професор њемачког језика. Њени ставови и стил живота су далеко од начина на који функционише породица из које је потекла. Помало је особењак и чистуница која живи по својим правилима и ритуалима, а има једну малу интимну тајну. Она је жена која под притиском друштва, породице и свог сопственог биолошког притиска креће у лов на мушкарца свог живота, а на том путу је чека много духовитих ситуација. Прича се дешава у Бањалуци данас. Отац - пензионисано војно лице, мајка - домаћица, син - такође домаћица, снаја - службеник у Влади, кћерка - просвјетни радник, унучићи, комшинице, подстанари, професор, инспектор, два мистериозна лика и многи други. Сви ликови су врло пластично окарактерисани, а ситуације у које долазе усљед разних околности су заиста духовите. Теме су нам врло блиске и препознатљиве. У најави је писање нових епизода и ја се искрено надам да ће ова серија наћи свој пут до публике. Сценарио су написали Марио Ћулум, Славиша Радан и Милан Гајић.

*ГЛАС: Колико је тешко бити глумац у Бањалуци?

ЈЕЛИСАВАЦ: Бити глумац је у исто вријеме и тешко и предивно. Ма, гдје год био… Већ сам једном рекла да је та улога глумца у друштвеном и културном животу некад тежа од оних улога које играмо на сцени.

*ГЛАС: Одиграли сте бројне роле, како на филму, тако и у позоришту. Постоји ли нека која Вам је посебно драга?

ЈЕЛИСАВАЦ: Све улоге која сам радила до сада разликовале су се и по обиму, и по значењу, атрактивности, по типу и карактеру, по жанру… Неке су ишле брзо, неке спорије. Многи фактори утичу на рад. Било је неких које су биле захтјевније у сваком смислу. И кроз те улоге сам глумачки сазријевала. Има их неколико: Виола ("Богојављенска ноћ"), Маша ("Три сестре"), Милена ("Породичне приче"), Ина ("Мурлин Мурло"), Катарина ("Свети Георгије убива аждаху"), Павка ("Народни посланик"), Велика Слободанка ("Балон од камена"), Розика ("Развојни пут Боре Шнајдера"), Гоца ("Кривица") те улоге Љубице у филму "32 децембар" и Јасмине у филму "Мотел Нана"…Сад када набрајам ове улоге осјећам грижу савјести према оним које нисам издвојила. Све су битне јер су дио мог позоришног живота.

*ГЛАС: Добитник сте бројних награда и признања за Ваш умјетнички рад. Колико награде могу бити стимулативне и подстицајне?

ЈЕЛИСАВАЦ: Награде су увијек мач са двије оштрице. То стално понављам и себи и другима. Оне никада нису биле мој мотив и циљ. Човјек мора имати здрав однос према тим стварима и мјеру у доживљају истих. Дивно је када вас публика и стручни жири награди, када препозна ваш рад и издвоји га, то треба цијенити и бити свјестан те чињенице. Али глумац мора ићи даље од тога и од себе тражити више. И увијек све испочетка…

Представе

*ГЛАС: Радите ли на неким новим пројектима?

ЈЕЛИСАВАЦ: За сада нема нових пројеката у најави, али то се никад не зна. Ускоро почиње позоришна сезона и чека ме играње представа које су на репертоару.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.