Недостатак новца и идеја зближава театре
Бањалука - Копродукцијске представе све су чешће на репертоарима домаћих театара, а осим што омогућавају глумцима и редитељима да раде у различитим кућама, публика може да гледа глумце који нису из њихове средине.
Са овом чињеницом сложио се и директор Народног позоришта Републике Српске Ненад Новаковић, али је указао и на негативну страну копродукцијске сарадње.
- Истина је да копродукцијске представе могу бити занимљиве и оправдане, ако позориште у такав пројекат улази због недостатка финансија, али у већини случајева ти пројекти су слабо одрживи - сматра Новаковић.
Публика је у националном театру Српске имала прилику да погледа копродукцијски комад "Седам и по", који је, по тексту Мирослава Момчиловића, режирао Даријан Михајловић. Комад је настао као копродукција Атељеа 212, Народног позоришта РС и Новосадског позоришта "Ујвидеки Синхаз".
- Комад "Седам и по" је врхунски, са добром подјелом глумаца и не можемо му наћи замјерку. Та представа је мало играна, јер је тешко усагласити обавезе 15 глумаца из три различита позоришта, који имају обавезу према матичним кућама. Ми смо се "клонили" копродукција, јер захтијевају много новца, а дају мале резултате - истакао је Новаковић.
На сцени Дјечијег позоришта РС недавно је заживјела "Књига о џунгли", рађена по истоименом роману Рађарда Киплинга, као копродукцијски пројекат са "Мини театром" из Љубљане.
- Такви пројекти су добродошли. Сигуран сам да ову представу, у режији Роберта Валтла, очекују отворена врата регионалне и европске сцене, а то је била суштина уласка у посао са "Мини театром" - казао је директор Дјечијег позоришта РС Предраг Бјелошевић.
Он не види лошу страну копродукције, уколико се уговором о сарадњи све добро прецизира.
- Наш циљ је да одржимо висок рејтинг позоришта у свијету, а то је могуће постићи само у раду са водећим професионалним редитељима и сценографима, које све теже можемо исплатити новцем којим располажемо - истакао је Бјелошевић.
Кућни редитељ у Бањалучком студентском позоришту Александар Пејаковић је рекао да је поносан на копродукцију са "Мостарским театром младих 1974", која је изродила представу "Реквијем за љубав".
- Копродукције служе да се надомјести хронични недостатак новца, али, с времена на вријеме, и недостатак идеја у театру. Оне повезују позоришта и њихове ансамбле, али не само то, често прве оживљавају пријатељске односе међу државама, нарочито оним екс-југословенским - сматра Пејаковић.
Злоупотреба
- У копродукцијама долази и до злоупотреба. Док глумци и позоришни радници једне куће играју за плату, другима то представља класичну "тезгу" и додатни извор прихода. Ове копродукције никада не опстају дуго, јер веома брзо нестане новца - казао је Александар Пејаковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
