Музички времеплов кроз историју

Част да први наступи, у такмичарској селекцији, припала је ансамблу Новосадског позоришта са представом “Било једном у Новом Саду”, ауторским печатом (текст и режија) редитеља Андраша Урбана, који је уједно и директор позоришта. Основно полазиште за ову позоришну причу Урбан проналази у обележавању 50 година постојања Новосадског позоришта и то кроз пренаглашени облик таквих манифестација, после којих не остаје ништа друго него да се погледамо у очи и наставимо тамо где смо стали. Уморни, исцрпљени, нападно љубазни и сервилни према гостима, пробуди у свима нама потребу да се преиспитамо где смо, шта смо, ко смо? Управо то чини ансамбл Новосадског позоришта ходом кроз историју свог позоришта и зграде у којој се налази. Врло духовито, распевано у музичком времеплову од оснивања 1973/74, па до данашњих дана, постављајући само један проблем пред публику, да ли нам је потребно позориште забаве или промишљено “озбиљно” позориште? Каква је улога глумца у свему томе и да ли је он само инструмент у рукама редитеља и то оних који не знају да ли су пошли или су дошли? Али исто тако, чини се и омаж редитељима који су оставили траг у том позоришту и то се чини на духовито-достојанствен начин. У драматуршком смислу ово је пример отворене драматургије која нема чврсту целину, али томе ни не тежи и којом се постиже динамично путовање кроз разне теме. Једна од њих је и прича о згради у којој је некада био куплерај, па биоскоп, али и Весели театар “Бен Акиба” који је у том историјском набрајању некако заборављен, а уступио је простор позоришту. Штета, зато што се из тог назива крије име Бранислава Нушића и зато што је то било место комедије, а управо се у представи често провлачи теза: Све је само комедија!

Представа одише правим мјузиклом и пуна два сата глумачки ансамбл (преко 30 глумаца) демонстрира врхунску глуму, игру и певање, симпатичне провокације на европска и светска збивања, локалне теме и једно бескрајно симпатично “прозивање” председника Републике Србије.

Највеће похвале иду на адресу глумачког ансамбла који је заиста показао шта значи дисати на сцени као један! Толико бравурозних минијатура на једном месту, одавно нисмо гледали. Зато никога не смем ни да издвојим, јер би се сигурно огрешио о остале. О драмском тексту тешко да може бити говора, али о тексту који је послужио да се направи одлична представа, може се говорити. Редитељски представа је постављена хируршки прецизно и представља пример озбиљно промишљеног приступа. На крају, остало је упаљено светло, нема мрака, позориште живи, а ми ћемо и даље гледати како је то - Било једном у новосадском позоришту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.