Млади пјесници чувају поетску традицију

Свјетски дан поезије биће сутра обиљежен различитим манифестацијама широм свијета, као и у Бањалуци и Београду, када ће пјесници на свим језицима читати стихове.

- У данима моје младости биљежили смо свако годишње доба, а прољеће посебно, јер смо сматрали да је прољеће најљепши лирски трептај у сваком човјеку, а посебно у младом бићу, па смо се као писци трудили да проговоримо у част поезије - присјетила се књижевница из Бањалуке Стевка Козић-Прерадовић, која је највећи дио свог књижевног опуса посветила поезији.

Сматра да је данас мало другачија ситуација, те да се млади људи све рјеђе одлучују да читају књиге.

- Без обзира на ту чињеницу, младост није пресушила, она траје, а гдје има интересовања за поезију, биће и писаца и публике - казала је Козић-Прерадовић.

Да је ситуација у српској поезији оптимистична, сматра и књижевник из Краљева Дејан Aлексић, добитник награде “Меша Селимовић” и аутор више збирки пјесама, као и бројних књига за дјецу.

- Прилике у песничком стваралаштву на српском језику данас су далеко боље од већине прилика у нашем друштву. Наша песничка традиција добро је залеђе новим токовима поезије и савременим стваралачким матицама - истиче Aлексић.

Сматра да из позиције уредника часописа за књижевност “Повеља” има довољно простора да сагледа поетско многогласје које посљедњих година бруји у српској поезији.

- Појавили су се свежи, млади и храбри песнички гласови, каткада усамљени, али неретко и манифестно окупљени - додаје он.

Дејан Aлексић биће гост на манифестацији “Дан поезије”, коју сутра организује Народна и универзитетска библиотека Републике Српске.

Књижевник Радомир Д. Митрић, који живи и ствара у Крагујевцу, сматра да је капиталистичко тржиште које промовише тренутне, инстант вриједности иницирало појаву комерцијализације литературе.

- Поезија која је таворила са надреалистичким насљеђем имала је шансу да се спаси у књигама које су писали неосимболистички пјесници, од којих је свакако био најзначајнији Иван В. Лалић. Данашња претјерано либерална демократизација настоји да на сваки начин поништи код традиције - рекао је Д. Митрић.

Наглашава да се поезија никад више није писала као у данашње вријеме.

- То су најчешће књиге које објављују неке мање издавачке куће, које не могу битно утицати на опште књижевно стање. Више нема младих пјесника којима је битно уткивање у традицију, иако ће се само по томе све мјерити у будућим историјама књижевности, како се увијек и мјерило - каже Д. Митрић.

Објаснио је да данас истинска поезија живи само у тиховању, чекајући да је пробуди и узвиси генерација која неће робовати тржишним правилима.

- Имајући у виду историјски аспект, пјесништво је карактеристично за овај простор и веома је важно да наставимо његовати овај вид стваралаштва. Мислим да имамо одличне пјеснике и пјесникиње свих генерација и поетика, те ауторе поезије за дјецу - рекао је бањалучки књижевник Берислав Благојевић и додао да се на Сајму књига у Лајпцигу увјерио да се поезија још увијек радо пише и чита.

Поезија за дјецу

- Тешко је написати нешто ново у поезији за децу после Душка Радовића, Љубивоја Ршумовића, Владе Aндрића, Моша Одаловића и читаве плејаде песника који су поставили тако високе домете. Тешко је, али није немогуће. Желим да верујем да нам предстоји период појављивања младих, добрих, неафирмисаних, а оригиналних аутора у тој области - казао је Дејан Aлексић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.