Класици продају карте

- Драмски текстови као што су "Хасанагиница", али и Нушићеве комедије "Госпођа министарка" и "Народни посланик" свакако могу да привуку публику, што се доказало у Народном позоришту Републике Српске, јер су улазнице стално распродате. Ипак сам сигуран да публика неће доћи у позориште само због наслова - каже глумац Народног позоришта Републике Српске Александар Стојаковић Пикси.

Редитељ Александар Пејаковић, који је поставио представе на сценама више позоришта у Бањалуци и Приједору, такође сматра да наслови утичу на публику.

- Представе уопште, али посебно комедије не би смјеле имати дуге наслове, јер гледаоци међусобно не могу лако ни да започну разговор, а ни да лако рекламирају оно што су погледали - сматра редитељ Александар Пејаковић.

Истиче да публика жељна комедије у наслову мора да препозна интересантан и смислен наслов да би уопште дошла на представу.

Стојковић каже да ће се публика која је читала неки комад радо одлучити да га погледа и у позоришту.

- Да би настала добра представа, мора се изабрати добар текст. Одлични редитељи од лошег текста могу да направе занимљиву представу, а са друге стране треба бити "стручњак" па да се од одличног текста направи глупост, мада има и таквих случајева - казао је Стојаковић.

Сматра да редитељ мора оставити свој печат на сцени, односно треба да прочита текст на особен начин.

- Класични комади привлаче пажњу, јер је публици позната радња, а увијек постоји и та радозналост да се види ново редитељско читање класика и глумачке креације остварене у класичним дјелима - рекао је бањалучки драматург Марио Ћулум.

Подсјећа да је "Госпођа министарка" комедија коју је Нушић писао за Жанку Стокић, а која и данас представља изазов за сваку глумицу да на сцену изнесе своју Живку министарку.

- Сам наслов драмског текста је веома битан. Требало би да буде звучан, да привуче пажњу публике. Као примјер навешћу представу "ПМС - Пост мушки стрес" Градског позоришта "Јазавац" гдје је наслов изазвао велико интересовање, поготово женског дијела публике - казао је Ћулум.

Пејаковић истиче да не треба занемарити ни чињеницу да је сталној публици апсолутно неважно који је наслов и жанр представе, јер они у театар долазе због позоришне магије, а не због релаксације или забаве.

- Наслов комада и плакат за представу не смију се посматрати одвојено, јер то двоје складно спојени често веома привлаче публику - каже Пејаковић.

Глумица Народног позоришта Републике Српске Слађана Зрнић сматра да ништа не гарантује да ће представа бити добра или одлична, па ни наслов.

- Публика, наравно, воли да препозна наслов и то је један мали плус. Такође, неко ће се лако одлучити да погледа представу ако у њој играју глумци које воли, ако режира редитељ чији рад поштује - рекла је Зрнићева.

Сматра да публика која има навику одласка у позориште, то увијек радо чини, док оне ненавикнуте на посјету театру ништа неће одвести у позоришну салу.

Наслови за дјецу

- Пресудну улогу у гледаности представе немају ни форме ни жанрови самих представа, већ најчешће назив представе ("Петар Пан", "Црвенкапа", "Пепељуга", "Алиса", "Вук и седам јарића"). За дјечији театар то су свакако и све прихваћене и општепознате бајке и класична литература за дјецу. Ово нам говори да публика жели да на позоришним сценама ужива у литератури, али и да свакако тежи ка провјереним насловима - каже организатор у Дјечијем позоришту Републике Српске Драшка Деспенић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.