Горица Поповић: Царица Милица улога мог живота
Требиње - Награде су као трешња на торти. Дивно је кад их добијемо, али оне саме по себи ништа не обезбеђују. За сваког глумца је најбитније да траје и да стално добија нове улоге.
Рекла је ово за "Глас Српске" популарна српска глумица Горица Поповић, која је гостовала у Требињу са представом "Хипнотизер" савременог руског писца Василија Сигарова. Поповићева је адаптирала текст "Хипнотизер" и створила позоришну представу у којој игра са Бојаном Жировићем и Феђом Стојановићем. "Хипнотизер" говори о брачном пару који живи у неком од градова данашње Русије и који је жртва транзиције.
Горици Поповић ове године припала је "Нушићева награда" за животно дјело.
- Чињеница је да ме награда са Нушићевим именом обрадовала много више од неких других. Реч је о великом комедиографу кога веома волим и чије дело добро познајем. Истина, нисам много играла ликове из његових комада, јер га је моја матична кућа, "Атеље 212", ретко имао на репертоару - казала је Поповићева.
Међутим, ова глумица је од Нушићевих прича направила своју монодраму "Госпођа Милихброт", коју је извела више од стотину шездесет пута.
- У глумачком свету трајем готово четрдесет година и веома сам поносна на свој рад - каже Горица Поповић.
Осим низа улога које је ова глумица остварила у позоришту, на филму и у телевизијским серијама, она је и дио екипе панк опере "Дом за вешање" Емира Кустурице.
- Са Кустурицом никада нисам радила на филму. Сарађивали смо у позоришту, а једне године смо 17 пута одиграли "Дом за вешање" у Паризу, што је било одлично искуство - прича Поповићева.
Говорећи о битним ролама које су јој обиљежиле каријеру, Горица Поповић истиче улогу царице Милице у филму "Бој на Косову".
- То је заиста посебна улога у мом животу. Али има ту још много рола које су оставиле печат. Људи ме препознају и по другим улогама. Ево, и Требињу ме један полицајац назвао "Даро", по улози из серије "Бољи живот". Међутим, Милица је нешто посебно, историјска жена, са великом храброшћу - наглашава Поповићева.
Каже да је рад у позоришту и на филму увек доживљавала потпуно различито.
- Рад у позоришту је ослушкивање публике и размена енергије.
А филм је нешто друго, где морате у једном кадру да дате емоцију која ће објаснити филм - сматра Поповићева.
Улоге
Горица Поповић је од 1982. године стални члан ансамбла београдског "Атељеа 212". На филму је дебитовала улогом новинарке у "Мирису пољског цвећа" (1977) редитеља Срђана Карановића. Већ за прву већу улогу, дјевојке која сумња у љубав свог младића, у "Националној класи" (1979) Горана Марковића, награђена је на националном фестивалу у Пули "Златном ареном".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
