Дијана Грбић за „Глас“: Императив је привући нове генерације у театар

Рекла је ово за “Глас Српске” Дијана Грбић, директорица Народног позоришта Републике Српске, објашњавајући из перспективе “хладне” главе и још “хладније” рачунице како јој дјелује протекла сезона у раду националног театра. Управница театра, којем се ближи јубилеј од 100 година постојања, каже да је претходна сезона била џиновски искорак у квалитету, али да је свака претходна сезона у ствари први корак према новој.

- Путовали смо много, а посебно је изазовно било играти на сцени најстаријег националног позоришта у Русији, театра “Александрински”. За нашу вишеструко награђивану “Госпођицу” ово је била прва међународна турнеја. И то више него успјешна. Руководиоци овог позоришта Александар Малич и Никита Кобељев рекли су да су стојеће овације права ријеткост у “Александринском”, нарочито јер је представа изведена на српском језику. Поносна сам и на рад Симфонијског оркестра који је плијенио пажњу како на матичној сцени, тако и у Новом Саду, Суботици, Мостару. Ту су још копродукције представа са позориштима из региона, успјешно смо реализовали фестивал “Наши дани”, а круна сезоне био је 26. Театар фест “Петар Кочић”. Још много тога је иза нас, пројекти који су дали замајац за нову сезону - рекла је Грбићева.

ГЛАС: Са друге стране, од старе славе се не живи, а нова сезона је почела уз много промјена у националном театру, од кадровских рјешења до техничких побољшања па какви су суштински планови и очекивања НПРС од сезоне, која је пред овим театром?

ГРБИЋ: Очекивања су велика, јер смо сами поставили велике циљеве. Синоћ изведена премијера “Швабице” прва је у низу од осам премијера током 95. сезоне, укључујући и двије опере у којима учествује наш Симфонијски оркестар. Са нама ће радити наши стари и препознати редитељи попут Николе Пејаковића, али ту су и Татјана Мандић Ригонат и Марко Мисирача награђивани регионални редитељи. Прилику дајемо и младим ауторима попут Николе Бундала и Милана Богдановића. Генерално, наредне двије године младим редитељима, драматурзима, продуцентима биће отворена врата сцене “Петар Кочић”, јер ће имати прилику да своје прве професионалне представе поставе у нашем позоришту.

ГЛАС: Једна од важних ставки које су створене унутрашњим организационим и персоналним промјенама јесте рад Симфонијског оркестар НПРС, који је спектакуларно најавио нову сезону сјајним концертом, али то је претпостављамо само почетак великих планова за овај најмлађи умјетнички сегмент НПРС?

ГРБИЋ: Концертом “Серенада за...вјечност” Симфонијски оркестар Народног позоришта почео је трећу сезону. Сваки почетак је тежак, али ентузијазам, добра енергија, квалитетни извођачи успјели су да привуку публику на концерте новооснованог Симфонијског оркестра. Сјетите се само Кастела у јулу ове године, недавног концерта у Суботици који је протекао изванредно или дочека Православне нове године у СНП у Новом Саду, гдје је наш оркестар такође наступао.  Настављамо сада већ традиционални циклус концерата “Интродукције”, које ће послужити да се упознамо са највећим дјелима камерне музике писане за најразличитије саставе. Поменула сам већ наш велики прошлогодишњи пројекат оперу “Кармен” и ове сезоне од двије опере једна ће бити рађена у копродукцији са Народним позориштем из Београда, а то су “Боеми” Ђакома Пучинија. Иначе, ове године обиљежава се стотину година од смрти чувеног италијанског композитора Ђакома Пучинија, када се све куће враћају извођењу његових опера. Планирамо и прву националну оперу у марту - “Јазавац пред судом” Владе Милошевића, по тексту Петра Кочића у адаптацији Ранка Рисојевића.

ГЛАС: Једна од промјена, која је дефинисана Вашим доласком на чело НПРС, јесте продукција комада прилагођених могућностима самог театра, без залијетања у амбициозне и скупе пројекте, уз ослонац на домаће снаге и квалитетну сарадњу са регионом и ширим позоришним свијетом. Једна врста естетике “мање је више” која се показала као веома исплатива, како у креативном тако и у продукцијском смислу.

ГРБИЋ: Постоје огромне амбиције за већим пројектима у продукцијском смислу, али за то се морају створити одређени предуслови. Примјећујем једну ствар, као друштво, стално тежимо резултатима, а бјежимо од процеса. Ми смо у процес ушли консолидовањем снага, отварањем према региону, укључивањем нових људи у процесе, стварањем предуслова за нову сезону. С тим у вези репертоар смо пажљиво изабрали, јер представе и наслове које постављамо на сцену морају да нађу пут до што већег броја људи, то је основни задатак позоришта. Отворили смо се и за оне друштвене групе које због одређених баријера нису одлазиле у позориште. Драго ми је што је у протеклом периоду повећан број друштвено одговорних компанија које улажу у домаћу продукцију.

ГЛАС: Са друге стране, инсистирали сте на децентрализацији позоришне сцене РС, уз креативну и копродукцијску подршку НПРС осталим позориштима Српске од Градишке, Приједора и Бијељине до Источног Сарајева. Одређени резултати су уочљиви, али шта је још потребно учинити да комуникација публике и сцене постане опште добро, а не само дио ужег круга поштовалаца умјетности?

ГРБИЋ: Наша стална публика нам је вјерна, хвала им на томе, али свакако да нам је императив нове генерације привући у позориште. Позориште је одољело свим изазовима времена, друштвеним промјенама и технолошком напретку. Након короне примјетно је да се много људи враћа у позориште.  Човјеку је потребан директан контакт, близина другог бића, размјена енергије. То даје глумац, та енергија силази са позорнице. То је узајаман процес, јер исто тако позоришта нема без публике. Будући да живимо у изазовним временима наше је да се прилагодимо, давно су прошла времена када се традиционално позориште понашало као стара дама којој би сви требало да се поклоне и дођу јој на ноге, позориште данас мора да има прогресивниу енергију, да се наметне својим квалитетом, добрим и препознатљивим ансамблом, јаким репертоаром и људима са енергијом који бескомпромисно воле свој позив. Ми стално радимо на томе и резултати су стигли кроз већу видљивост Народног позоришта у медијима, на друштвеним мрежама, копродукцијама, гостовањима, фестивалима и наравно кроз повећан број публике у нашим салама, то нам је најважније, али и новим снагама у нашим редовима.

ГЛАС: Народно позориште полако сређује ентеријер и екстеријер, формира се умјетнички и технички персонал, постављен је јасан план и програм, али шта је оно што театар не може сам урадити без заједнице у којој дјелује и како се та сарадња може побољшати на обострану корист?

ГРБИЋ: Што се тиче улагања мислим да је свима јасно да се не само код нас, већ и у региону, у ову сврху не издваја довољно средстава. Међутим, захваљујући подршци нашег оснивача, а то је Влада Републике Српске, као и спонзорима и пријатељима позоришта, успијевамо да одржимо квалитет продукције и својој публици понудимо вриједан садржај. Значајно је што Бањалука постаје центар у који долазе регионална имена, али је исто тако важно да заједница његује и развија своје умјетничке потенцијале. Из тог разлога мора се улагати у инфраструктуру, а законску регулативу морамо измијенити, као предуслов за стварање бољих услова рада. Радује ме да Министарство просвјете и културе Републике Српске планира измјене Закона о платама за запослене у области културе, гдје морамо препознати нова занимања која су неопходна у културним институцијама, а постоје у региону. Дијелом их већ школујемо на Академији умјетности у Бањалуци, а нека од њих тек би требало развијати.  Сусрећемо се са проблемима запошљавања, јер не постоји довољан број радних мјеста, а продукција се развија. Ако желимо, а желимо да Симфонијски оркестар прерасте у организациону цјелину “Опере” онда морамо повећати број запослених у оркестру и с тим у вези се надам да ће годинама овај број расти. Радује ме и финансијска подршка коју је приликом недавног обиласка Народног позоришта најавио предсједник Републике Српске, а која би у значајној мјери била усмјерена на обнову зграде и техничких капацитета. Добро је и да се отварају нове позоришне куће, сада их је у нашој ближој околини четири-пет, ту је потребно додатно улагање свих нивоа власти. Имамо велике планове, али поступамо опрезно и одговорно, идемо корак по корак како бисмо постигли зацртане циљеве. Све то значиће нам када уђемо у припреме за прославу 100 година постојања Народног позоришта, а то је велики јубилеј и значајан датум за цјелокупну друштвену заједницу.  Наша врата широм су отворена управо за ту заједницу.

Промјена

ГЛАС: Такође, са друге стране и на позицију умјетничког директора, дошао је домаћи човјек, дугогодишњи глумац националног театра Љубиша Савановић, што је промјена узрокована, претпостављамо објективним разлозима?

ГРБИЋ: Креативни тим ове сезоне чини и нови умјетнички директор Љубиша Савановић, човјек који је одрастао и развио се на овој позорници, као глумац, а у једном моменту био је и умјетнички директор. О правцима развоја позоришта размишљамо слично и то је добра основа за почетак једне плодоносне сарадње.  Љубиша се одлично позиционирао како на домаћој позоришној сцени, тако и на регионалној филмској сцени. Познат је и као неко ко учествује у развоју Градског позоришта “Јазавац” и то велико искуство у умјетничком и организационом смислу дају му компетенције да руководи умјетничким сектором “Драме” Народног позоришта и има моју пуну подршку за рад у наредном периоду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.