“Црвена вода” на Театар фесту: Слом породице у лавиринту лошег система

Илијана Божић
Foto: НПРС

БАЊАЛУКА - Представа „Црвена вода” Хрватског народног казалишта Сплит одиграна је друге такмичарске вечери на 26. Театар фесту „Петар Кочић” који се одржава у Народном позоришту Републике Српске, а све похвале иду ансамблу за сјајну изведбу овог великог комада.

Представа је рађена према истоименом роману Јурице Павичића, а у режији Ивице Буљана, а како се чини, овогодишњи жири неће имати лак задатак. 

Прича креће у дневном боравку једне наизглед сасвим обичне породице док се на телевизији емитује серија „Бољи живот” уз свима добро познату матрицу која публику враћа на крај осамдесетих година прошлог вијека, у године када и почиње драма коју гледамо на сцени. Представа „Црвена вода” приказује убиство младе дјевојке у малом мјесту поред Сплита. 

Наиме, седамнаестогодишња дјевојчица нестала је једне септембарске суботе 1989. године након рибарске феште на далматинској обали. 

Полицијска потрага није давала никакве резултате и док је једна породица проживљавала највећу трагедију, у позадини приче десио се пад једног система, велике друштвене промјене и рат који су у заборав бацили нестанак младе дјевојке. Брат и отац једини су тражили Силву. 

Посматрајући њихову потрагу, посматрамо све што се десило за три деценије на овим просторима. Сјајни су режисерски потези Ивице Буљана у овој представи која ће се дуго памтити.

Сваки дијалог, покрет и звук  воде нас кроз лавиринт осјећања, сукоба и питања која прожимају друштво у којем сви живимо. Лавина осјећања буди се у гледаоцу, али и питања о систему и друштву које се не мијења набоље. Глумица Нивес Иванковић која игра Весну, мајку страдале дјевојчице, носи цијелу представу тако снажно и неустрашиво, а над њеним првим сломом слама се и публика. 

Говорећи о својој јунакињи Нивес Иванковић је истакла да је Веснина кривица у томе што је уништила своје друго дијете.

- У тој љубави, у том лудилу, у немогућем бијегу од те боли, она је заробила и зауставила живот свога сина, али и супругов и свој - рекла је Иванковићева.

„Црвена вода” приказује сурову стварност која се често скрива иза фасада. Сцене су постављене тако да стварају атмосферу напетости и тјескобе која се преноси на гледаоце. Ликови мајке, оца и брата преминуле дјевојке сложени су и на сваком од њих видимо терет туге, кривице и страха. 

Иако на почетку представе, на ТВ екрану у дневној соби једне сасвим обичне породице гледамо серију „Бољи живот”, схватамо да се њима тај бољи живот за којим сви тежимо никада није десио. Њихов живот је стао пред трагедијом у којој су се утопили као у црвеној води.  

То је наглашено и сценографијом, јер иако пролазе године, у дневном боравку се не мијења ниједан детаљ, ниједан комад намјештаја. Све стоји. Ова представа доводи нас до питања ко смо заправо ми и ко су ти људи око нас с којима дијелимо живот.

АНСАМБЛ

Уз Нивес Иванковић у представи „Црвена вода” играју Никола Ивошевић, Стипе Радоја, Ана Марија Веселчић, Горан Марковић, Донат Зеко, Ненад Срделић, Стипе Јеласка, Мијо Јуришић, Марјан Нејамшић Банић, Андреа Младинић, Катарина Ромац, Лука Черјан, те Здравко Вукелић. Умјесто Аријане Чулине у Бањалуци је играла Бруна Бебић Тудор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана