Булеварско позориште недостаје Српској
Бањалука - Булеварско позориште недостаје Републици Српској, мишљење је домаћих позоришних стваралаца.
- Сигурно је да недостаје једно овако градско позориште, које би на тај начин растеретило обавезе Народног позоришта Републике Српске да на свом репертоару мора имати мјузикле, водвиље и мелодраме, који су у основи забављачког типа - сматра бањалучки редитељ Александар Пејаковић, који је на сцену националног театара Српске поставио водвиљ "Гарсоњера" Имреа Бенчика.
Он сматра да ће се чекајући оснивање булеварског театра позоришни радници трудити да такве комаде барем повремено његују на домаћим сценама.
Глумац и редитељ Слободан Перишић, који је у бањалучком Градском позоришту "Јазавац" режирао комад "Арт" по тексту Јасмине Реза, нагласио је да овај театар својом репертоарском концепцијом настоји да изгради булеварску сцену.
- Када сам радио на овој комедији, у "Јазавцу" су имали идеју о булеварском позоришту. Надам се да ће успјети да стекну статус таквог театра - рекао је Перишић.
Да је дјело Јасмине Реза о пријатељству и пролазности свега материјалног добар пут до булеварског позоришта, сложио се и Пејаковић.
- "Арт" има одлике тзв. "високог булевара". Сличне теме, само из друге епохе, повремено се обрађују и у Народном позоришту РС. Таква је била представа "Мадам Сан Жен" - додао је Пејаковић.
Перишић је подсјетио и на причу Франсиса Вебера "Вечера будала", коју је успјешно оживио на даскама Позоришта Приједор.
- Иако је "Вечера" водвиљ, што се тиче жанра, темом којом се бави може представљати "високи булевар" - казао је овај умјетник.
Да је израз булеварско позориште попримио негативну конотацију нагласио је организатор у Градском позоришту "Јазавац" Борис Деспот Вулетић.
- Под тим појмом почеле су се подразумијевати већином тзв. "тезге" - истакао је он.
Ово градско позориште, како је рекао, живи од продатих карата и свој репертоар обликује по укусу публике која плаћа улазнице.
- Не правимо представе које његују површни и прости хумор него булеварски театар у најтачнијем смислу те ријечи - позориште које има циљ да забави публику. Број публике који се повећава из мјесеца у мјесец говори о томе колико је овакав театар потребан нашем граду - казао је Деспот Вулетић.
Булеварски театар је у основи комерцијално позориште, а настало је у Француској почетком 19. вијека. Данашња најпознатија свјетска комерцијална позоришта се налазе у Лондону (на Вест Енду) и Њујорку (на Бродвеју) и углавном су приватна.
Тржиште
- На српском позоришном тржишту титулу булеварског театра носе београдски Звездара театар, Позориште на Теразијама и Мадленијанум. Они најчешће на свом репертоару његују мјузикле, водвиље и мелодраме, да би задовољили укусе највећег броја публике. Како се велики успјех и популарност никоме не праштају, тако су и ова позоришта често на удару великог броја позоришних квази-критичара - казао је Александар Пејаковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
