Жика (Ју група): Публика нам пожелела да трајемо бар још оволико

Никола Лугић
Жика (Ју група): Публика нам пожелела да трајемо бар још оволико

Људи који су “зачели” рокенрол на овим просторима, који се и данас активно баве музиком и на многобројним концертима засипају публику својом енергијом и добрим звуком, прославили су 40. рођендан.

Ради се, наравно, о београдском бенду “Ју група”, који је надживио многе друге, млађе бендове, а 29. новембра прославили су четири деценије постојања и на тај начин надживјели чак и државу која је на тај датум славила дан републике.

Басиста и повремени вокал групе Живорад - Жика Јелић за “Глас Српске” прича како је група прославила рођендан, колико је тешко било опстати све те године, о лијепим, ружним и тешким данима, те најављује нови албум “Ју групе”.

* Глас Српске: Како сте прославили 40. рођендан?

Жика: Рођендан смо прославили скромно, у кругу бенда и са ужом родбином, значи ништа спектакуларно. Нисмо ништа специјално ни планирали. Дали смо другим људима да испланирају и осмисле како би то они урадили, а све што је предложено није нам се допало и оставили смо прославу 29. новембра, рођендана групе, за следећу годину. Тако смо 40. рођендан прославили најскромније могуће, али све се најбоље поклопило у смислу неоптерећености, лаганог дружења уз причу и планирање будућности.

* Глас Српске: Ваше пјесме слушају четири генерације. Колико је било тешко толике године опстати на музичкој сцени и увијек изнова оправдавати епитете који красе “Ју групу”?

Жика: Било је разних момената, тешких, ружних и лепих. Ружних је било најмање и углавном се своде на саобраћајне незгоде које неминовно морају да се десе у 40 година јер смо везани за концертне активности и путовања. Пуно тога је било лепо. Много интересантних и добрих концерата. Интересантно је да смо за рођендан на мејл добили пуно честитки и углавном су нам желели да трајемо бар још 40 година, што наравно не може да се деси, али су нам пожелели да наше песме трају и дуже. Ето, то је највећа добит, сазнање да нешто чиме се бавите остаје иза вас.

* Глас Српске: Да ли вам импонује то што сте прва рок група са ових простора и што вас многи сматрају најбољом домаћом рок групом?

Жика: То јесте лепо осећање, тај предводнички осећај. Лепо је и сазнање да смо прихватили најранију фазу рокенрола и кренули да се бавимо с тим прогресивно. Мој брат Драги и ја свирамо рок још од давне 1962. године. Ево, 2012. године биће пуних 50 година како се у потпуности бавимо рокенролом.

* Глас Српске: Да ли је можда некада било неког двоумљења у вези са правцем којим је Ју група требало да се “креће”, а с обзиром на етно призвуке у неким вашим првим пјесмама?

Жика: Било је ту великих дилема у смислу да вероватно већина људи која се бави неким послом који воли несебично даје себе, а у неким тренуцима примети да му се слабо враћа. У било којем смислу, не само у материјалном него и у неком другом смислу. У тим моментима човјек се преиспитује и помало сам себе пита да ли је у реду то чиме се бави и шта то у ствари ради. Међутим, тај осећај трајао је веома кратко и нису те дилеме биле толико снажне и јаке да би направиле прекретницу него, напротив, јавила се нека врста ината. Запитали смо се: “Па, чекај зашто сам уложио све ово време и оволике године?” Идем даље па шта буде.

* Глас Српске: Када се сада вратите у вријеме када сте ви почињали и стасавали као бенд и када се осврнете на данашњу рок сцену, каква је разлика? Да ли је у ваше вријеме било теже?

Жика: Није било лако, исто као што није лако ни овим клинцима. Прије су се дефинитивно неки људи и дискографске куће које су пратиле различите правце музике јављали када би проценили да је нека група вредна пажње. Они су се сами нудили и питали желимо ли да снимимо плочу за њихову дискографску кућу. Новинари су писали о свему томе и давали значај таквим групама које су имале нешто паметно да кажу. Данас је тога јако, јако мало иако постоји пуно добрих група којима се не поклања никаква пажња.

* Глас Српске: Често наступате уживо и ваше свирке су увијек на високом нивоу. Зашто сте чекали 37 година да објавите први лајв албум?

Жика: Нисмо ми нешто много калкулисали са свим чиме се бавимо. Онако како наиђе, спонтано, само од себе. Било је разних материјала током свих ових година, али сви ти материјали су нам били прилично лоши и све се то налази у рукама пирата. Много тога када нешто чујем или када ми неко донесе неки CD ја се изненадим: “Одакле ово, шта је ово. “ Иако ми нисмо размишљали у том правцу, неки други јесу и имали су неку ситну корист од свега тога.

* Глас Српске: Спремате ли нови албум и шта публика може очекивати од нових пјесама?

Жика: За следећу годину планирамо нови албум, који неће бити баш потпуно нов, али ће на њему бити пет или шест нових песама и неке песме које нисмо објављивали. Не знам још чиме ћемо да га допунимо, то ћемо још видети. У плану је и један DVD снимак са овогодишњег београдског “Beer festa”, гдје је било јако много људи и много добра атмосфера. Планирамо и многе концертне активности, с тим што је у плану један мало већи концерт у Београду. Покушаћемо да обиђемо неке градове који су заборавили на нас, као што су Скопље, Загреб, Љубљана...

Сигурно је да ће ови великани домаће рок сцене још дуго бити радо слушани и виђени у цијелој регији, а нама остаје да сачекамо док нас не “пробуди сунце кроз прозоре прљаве, мусаве”.

Република Српска

* Глас Српске: Имате ли у плану да ускоро свирате негдје у Републици Српској?

Жика: Обавезно! Сваке године долазимо у Приједор и тамо наступамо. Друга мјеста показују мање интересовање, не знам из којих разлога, али вероватно је у тим местима народна музика узела примат. У сваком случају, радо ћемо доћи и у Бањалуку и било гдје у РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана