Жељко Самарџић: Љубавна адреса за све генерације

Снежана Тасић
Жељко Самарџић: Љубавна адреса за све генерације

Жељко Самарџић, музичар који је каријеру започео релативно касно, када је имао готово 40 година, за кратко вријеме пробио се на сам врх листа свих радио-станица. Овај сједокоси, шармантни човјек придобио је првенствено женску публику, јер пјева о љубави, али и све оне музичке зналце који знају и чују да човјек пјева из душе.

Публика се не може преварити и он то није ни покушао, него је, управо супротно, завео већ на првом албуму који је носио наслов "Око моје неверно". Од тада их је написао још девет и управо су пјесме са најновијег албума "Ја кунем се у     љубав и 16 балада", издатог 2008. године, нешто што се веома радо слуша код Жељкове публике свих генерација. Недавно је гостовао у Приједору, гдје је на градском тргу поводом Дана општине пјевао пред више од 10 000 људи. У Приједору је срео приједорског академског сликара Предрага Марјановића друга из војске, коју су заједно служили 1975. године у Тузли.

* ГЛAС: Aлбум "Ја кунем се у љубав и 16 балада" већ има своје мјесто међу слушаоцима, да ли се нека од пјесама са тог албума издвојила као хит?

СAМAРЏИЋ: Једна од најслушанијих пјесама је пјесма  "Љубавна адреса" и многе пјесме обећавају и са овог албума, мада је мени битно да се издвоји бар једна која ће остати да се слуша за сва времена и за све генерације. Мислим да и на овом албуму имам једну такву. Мени се лично највише свиђа пјесма "Нисам био добар према њој", некако је најближа мом сензибилитету.

* ГЛAС: Какав је био Ваш поновни сусрет са Мостаром, након пресељења у Београд?

СAМAРЏИЋ: Било је и тужно и радосно. Тужно јер су многи из тог града отишли заувијек, неки нису међу живима, а опет био сам  радостан јер сам опет прошао неким стазама своје младости и дјетињства. Сваки пут кад ми падне на памет и кад имам времена, ја одем до Мостара.

* ГЛAС: Важите за пјевача око кога нема афера ни трачева, како успијевате да се задржите по страни од тих естрадних "кухиња"?

СAМAРЏИЋ: Кад год хоће они који то раде могу да ми "намјесте" неку причу, познајем много колега који чак инсистирају на томе. Трач је јако лако испровоцирати, једноставно се појави нека прича, коју касније демантујете и о томе треба да се прича довољно дуго да се демантује, препричава по штампи. Никад ништа нисам демантовао ни лоше ни лијепо. Имам ту срећу да је мало лоших ствари речено и написано о мени.

* ГЛAС: Радили сте много дуета, да ли Вам рад са колегама представља задовољство?

СAМAРЏИЋ: Волим да пјевам дуете и посљедњи који сам радио је са Кемалом Монтеном на новом албуму, а пјесма се зове "Нек живи живот". На јесен ћемо радити спот и надам се да ће та пјесма заживјети код публике.

* ГЛAС: Већ је постала пракса да за 8. март одржавате концерте у Београду, баш као што је то нека чинио Драган Стојнић. Постоји ли нека тајна веза, можда што сте и један и други интерптретатори првенствено љубавних пјесама.

СAМAРЏИЋ: Драган Стојнић је био мој идол од првог момента када сам га чуо на неком фестивалу још као клинац. Чуо сам пјесму "Зашто си дошла кад добила си тугу". Одмах сам се примио на тај сензибилитет, касније смо постали и пријатељи. Имао сам идеју да он буде мој гост на концерту у Центру "Сава", а ја на његовом у Дому синдиката и то тако да концерти почну у исто вријеме и да ја његовој, а он мојој публици пожели добро вече. То нам није пошло за руком и мислим да је Драган Стојнић стварно прерано отишао.

* ГЛAС: Још увијек је све у знаку "Евровизије", какав је Ваш коментар на тај телевизијски шоу који постаје парада свега другог осим добре музике?

СAМAРЏИЋ: Било је још четири-пет пјесама које су се мени свидјеле и које нису прошле у финале као и пјесма Марка Кона "Ципела" која је представљала Србију. Мислим да у животу треба и срећа да нас прати, а не само квалитет. Пјесма из Македоније је, такође, била добра, мислим да се нешто промијенило у гласању и испоставило се да немамо баш тако јако дијаспору како то понекад мислимо.

Кћерке

* ГЛAС: Хоће ли кћерке бити Ваши насљедници?

СAМAРЏИЋ: Моја старија кћерка Миња, иначе матурант,  је талентована. Лепо свира гитару и пева, али је стидљива. Мислим да би била пријатно освежење на нашој музичкој сцени. Она је певала на "Беовизији", и каже, тата упознала сам се са Ђорђем Марјановићем. Питам је јеси ли рекла чија си кћерка, она каже нисам. Одмах сам јој рекао да је то грешка и ја наравно одем и поздравим се с њим и кажем му да ми је то кћи. Aли је зато пришла свима и представила се свим учесницима "Беовизије" јер је била најмлађа. То ми је било за понос, јер је тако и васпитавана да воли људе и да се са људима дружи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана