Зденка Ковачичек за Глас Српске: Преживјела сам захваљујући задовољству да радим што нико други не ради

Александра Маџар
Зденка Ковачичек за Глас Српске: Преживјела сам захваљујући задовољству да радим што нико други не ради

Бањалука - Када видите и чујете уживо Зденку Ковачичек како на неколико метара од вас, величанствена, ванвременска, раскошним гласом запјева:

 "Живим сад, живим за сваки нови дан, ја не сањам живот, ја живим свој сан, још толико могу, још толико знам",  музиком, покаже снагу животног искуства,  енергијом коју носи у осамдесетим годинама,  пробуди у човјеку потребу да загрли живот и да више никад не дозволи себи да заборави колико је вриједан.

 

А колико је био вриједан концерт ове по много чему посебне, хрватске џез и блуз пјевачице тешко је описати у једном новинском чланку, ограниченом бројем редова. Бански двор Културни центар у својој властитој продукцији створио је свакој особи у публици, тренутак за памћење и потврдио прави разлог зашто постоје храмови културе.

Публику је оставила на ногама, а док је силазила са сцене у пратњи музичких виртуоза Ловре Шицела на гитари и Јурице Хотка на клавијатурама, који чине "Зденка Ковачичек – Трио"  испратили су их аплаузи, овације. Зденка, није остала равнодушна и да ништа није рекла, емоције које су је видно преплавиле, рекле су све. А причала је публици, послије сваке пјесме, о себи, животу, другим музичарима, пјесмама које изводи.  На сцени ватромет ритма, невјероватног талента у облику пјесама "Жена за сва времена", "Фрка", "Због једне давне мелодије", "Ја живим свој сан", али и обрада џез, блуз и рок стандарда "Georgia In My Minda" "Route 66" , те хитова Џенис Џоплин. Послије наступа за "Глас Српске" говорила је о себи, својим емоцијама, љубави према музици, животу, слободни. О концерту се није имало шта рећи, све речено, остало је у сали Банског двора Културног центра. Битно је напоменути да је овај спректакуларни наступ у Бањалуци био наставак прославе обиљежавања 60 година њене каријере.

Музика јој је, истиче, дала срећу и задовољство у животу.

- Срећна сам кад могу наступати и бавити се музиком до краја свог живота и када бих пала ту на сцени, била бих најсрећнија. Ипак, моја кћерка је мој највећи животни успјех. Немам неку сређену породицу, живим сама. Била сам самохрана мајка. Можда би нека друга жена рекла, нисам имала среће. Међутим мени то уопште не недостаје, ни муж, ни велика породица - прича Ковачичекова.

Да је испред свог времена, да се не држи правила, осјећала је када су почели да раде експерименте у музици које нико други не ради.

  Мени је то било задовољство да радим нешто што се нико други не усуђује. Сви други су радили по наруџби неких дискографских кућа, нешто што ће се продавати. Мене су одбијали у "Југотону", све дискографске куће ме нису хтјеле снимити, продавати, онда су се јавили из Београда, па сам тамо снимала. Никада ми није било важно да будем продајна, а ипак сам преживјела. Преживјела сам захваљујући том задовољству да радим нешто што нико други не ради - истакла је Зденка.

Да човјек у животу има свој став, да прати свој инстинкт, то је за њу важно у животу, јер је то како каже пут до задовољства и то један од разлога зашто је опстала на сцени.

И џез је привукао због слободе којој је увијек тежила, слободе интерпретације.

Никад нисам вољела пјевати неку пјесму коју је неко написао, тачно по тоновима. Неки су ми говорили ти идеш мало испред ритма, па касниш, а то ја волим, волим да пјевам како ја желим, а не да се држим неких правила, нота,  Џез управо то дозвољава, импровизацију, слободу - прича Ковачичкова.

Тужна је што класични џез данас ријетко чује.

- Шта раде џезери данас? Свели су џез на двије хармоније и три тона, а џез је музика која богата хармонијама, највиша музичка категорија, а данас је тога све мање и то ме забрињава - увиђа она.

Данашње вријеме, додаје, присилило је младе да брже живе, нема се више времена за дружења.

- Вјерујем да се музичари не баве много смишљањем нових ствари и знам да је тешко живјети од музике, мене то није мучило. Јер да нисам могла живјети од музике, живјела бих од нечег другог, а често сам то у животу и радила  уз музику. Све зависи од човјека - закључила је она.

Сарадња са "Шанелом"

Пјесма Зденке Ковачичек "Електра" прошле године затворила је "Шанелову" ревију у Паризу, а овај догађај и сарадња пјевачици су како каже донијели велико узбуђење и изненађење.

Никад нисам била неки модни фрик, да бих сарађивала са "Шанелом", чак нисам његов фан, заправо ја га поштујем, он је безвременски, а сад кад боље размислим, можда смо се зато и спојили. Зато што обоје не држимо трендова. Он је креатор којег сад носи млада генерација, он је фантастичан, али је он за мене преелегантан, ја нисам та врста, ја више волим "Жан Пол Готијеа", нешто шашаво. Мода ме не занима толико, наравно на првом мјесту ми је музика. Али тај догађај је у Загребу побудио тако једну буру, звали су ме сви могући медији, питали како је дошло до тога, а ја чак не знам одговор. Они су пронашли негдје на интернету тај мој снимак од прије четрдесет година и то је фантастично - испричала је Зденка.

Сарадње

Током каријере остварила је низ успјешних и различитих сарадњи са страним музичарима, али и великим музичким именима с овог подручја попут Бошка Петровића, Горана Бреговића, Бранка Богуновића Пифа, потом с познатим композиторима као што су Миљенко Прохаска, Дамир Дичић, Игор Савин, Корнелије Ковач, Далибор Паулик те домаћим култним групама "Нирвана", "Time", "Бијело дугме", "Telephone Blues Band". Наступа по свјетским џез клубовима, у Русију се враћала чак 25 пута, а у Америци је представила један од својих најдражих албума, онај на енглеском језику, "Love Is A Game ". До сада је издала 12 албума и 50 компилација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана