Владислав Кокотовић, басиста групе “Гоблини” за “Глас Српске”: Одврни “маршала” до даске и свирај

Рекао је ово у разговору за “Глас Српске” бас гитариста и један од оснивача култне рок групе “Гоблини” Владислав Кокотовић, говорећи о томе колико су се он, гитариста Ален и фронтмен Бранко промијенили од марта 1992. године када су у Шапцу, основали бенд.

- Нажалост, зло је и даље присутно свуда око нас. Рокенрол песме нису мењале свет, колико год ми веровали у њих. Када станемо на бину то су и даље они исти “Гоблини” од пре 30 година. Никад себе нисмо схватали као неку високу уметност. Филозофија “Гоблина” је једноставна - одврни “маршала” до даске и уз дисторзију, гласно кажи шта имаш - додао је он.

ГЛАС: Тренутно последњи албум “Једнина” изашао је, нажалост, пред сам почетак пандемије, изолације и одсуства концерата. Колико вас је тај период омео у раду?

КОКОТОВИЋ: Креација нам је била на нули. Снимили смо албум у који смо утрошили много времена, труда и енергије. Требало је да одрадимо други део, тј. свирке и његово представљање публици на концертима, само да осетимо позитивну реакцију. Да ли смо се променили као бенд и тада је све стало. Имали смо заказан велики концерт у Београду у априлу 2019. године, а крајем марта све се затворило, изолација, забране свирке. Увек ми падне на памет чувени 27. март и бомбардовање које је уследило 6. априла, као нека несретна традиција за лоше ствари код нас.

ГЛАС: Имате традицију избацивања албума у тешким ситуацијама од ратова, санкција до пандемије. Да ли да се плашите тог тајминга?

КОКОТОВИЋ: Јесте (смех). Имамо способност да пред ратове и сличне катастрофе избацимо албуме. Посебно када издајемо за “Метрополис.” Сећам се када смо издали албум “Ре-контра” за њих, који је био велико улагање уз кампању. Од тог албума смо много очекивали и десило се бомбардовање. Ево и сада, издали смо за њих “Једнина”, која има 10 песама, али је иза њих 20 урађених и одбачених нумера, дуге припреме, велик труд око снимања, још веће припреме за промотивни концерт. И стиже пандемија. И све пропада. Пролази први талас короне, заказујемо свирке, оно поново све стаје. Ми смо се окупљали и свирали, да одржимо кондицију, макар нас четворица у Србији, док је Голуб био у Јордану и није могао изаћи од новембра до пролећа.

ГЛАС: Није да Вас плашимо, али на све стране се прича о Трећем свјетском рату.

КОКОТОВИЋ: Надам се да нећемо дочекати још један рат (смех). То би било превише и за “Гоблине”, иако смо у неку руку ратни бенд. На крају крајева, Ален и ја смо дошли из Карловца у Србију због рата у Хрватској и направили “Гоблине”. И тада смо били оптимистични као и 1999. године, оно типа “Неће се ваљда десити нешто лоше”. Знамо сви шта се десило. Ипак, надам се да нећу завршити обучен у зелено уз неку цев на рамену (смех), док бомбе лете изнад нас, без обзира на ратну репутацију “Гоблина”.

ГЛАС: Албум “Једнина” дефинитивно је забиљежио огромну енергију и борбено расположење бенда.

КОКОТОВИЋ: Последњих десетак година код мене у дворишту у Батајници имао сам мали студио, где се окупљамо и свирамо заједно, пошто смо као бенд расути свуда, Ален и Милан живе у Шапцу, Лео у Суботици, Голуб негде у свету. Наше пробе се дешавају у студију. Оно што се чује на албуму, јесте снимак у бољем студију код Пика (Драган Алимпијевић Пик, продуцент) у Новом Саду, где смо ушли са готовим песмама и одсвирали своје. Нисмо радили класично студијски, један по један, па склапали, пеглали и шминкали снимке, већ је најбоље одсвирана верзија у студију завршила на албуму. Хтели смо да у студију звучимо онако како себе чујемо када свирамо уживо и да то пренесемо на носач звука.

ГЛАС: Како изгледа креативни процес “Гоблина” и рад на новим пјесмама? Да ли крећете од текста или од музике?

КОКОТОВИЋ: Ми смо бенд који увек креће од рифа. “Једнина” је настала тако. Прво направимо и разрадимо рифове, које смо слали Голубу, пошто он није био ту, па је он слао текстове. Музичари или боље речено свирачи, поготово када имају техничке услове попут нас у свом студију, имају проблем да све попуне музиком и онда је тешко на то направити неки добар текст. Имамо неколико таквих песама које никад нисмо успели завршити, јер су имале ту, назовимо је засићеност звуком без простора за вокал и текст.

ГЛАС: “Једнина” својим називом сугерише тематику пјесама, које се на неки начин баве судбином индивидуалца у друштву и времену које није наклоњено индивидуалном?

КОКОТОВИЋ: Променило се време. Све је масовно, а човек се повлачи у себе. Не у смислу рада на себи, већ је сам или усамљен. Имаш ту већину којој се прави сва та технологија, ријалитији, кич музика, њихова (не)култура је доминантна. Имаш мањине којима и јесте тешко, али које се системски све јаче боре за себе. На крају, имаш ту једнину у коју бих сврстао људе из рокенрола и уметности уопште. Постоје људи који имају друге системе вредности, којима је битно шта слушаш, читаш и гледаш. Луди, којима је веома битно рећи комшији добар дан. Људи, којима је доброта нормална ствар, јер се на доброту данас гледа као на застарелу категорију из неког прошлог времена. Малтене, као ненормалност. Њима је посвећена “Једнина”.

ГЛАС: Колико је Голубова аутобиографија “Изгужване мисли”, у којој уз бруталну дозу искрености, дословно ништа нисте сакрили од јавности на неки специфичан начин фокусирала пажњу публике на бенд?

КОКОТОВИЋ: Тешко је читати књигу када си лик из књиге. То је књига о нашој младости, а свака младост требало би да буде лепа. Голуб јесте подвукао да је било смеха, забаве и добрих ствари. Ипак, горчина се провлачила кроз мене када сам читао књигу. Да се не лажемо, знали смо бити гладни. Деведесете нису биле леп период овде, ратови, санкције, немаштина, свашта се дешавало. Лично сам књигу тешко доживео, али са друге стране људи су добро схватили и реаговали на књигу, ценили су на прави начин нашу искреност и директност. Било је ружно, али прошли смо кроз то и идемо даље.

ГЛАС: Шта можемо очекивати од “Гоблина” у наредном периоду, осим концерата - нови улазак у студио или нешто слично?

КОКОТОВИЋ: Концерти су приоритет. Осим фестивалских свирки, 25. јуна одржаћемо у Београду на сајму велики концерт, поводом 30 година бенда и то ће бити и званична промоција албума “Једнина”. Што се тиче студија код нас је то једноставно. Ми смо као стара комунистичка фирма, седимо и чекамо да неко предложи идеју, па да гласамо. Значи, неко каже: “Идемо ли на нови албум”. Ми одговоримо: “Идемо”. И то је то. Надам се крајем ове године и почетком следеће планирамо упалити машину и кренути у нови албум, па да у следећих пет година макар један албум да избацимо.

Сутјеска

ГЛАС: Што се концерата тиче чека вас свирка на “Ок фесту”, који се одржава на простору специфичне историјске традиције.

КОКОТОВИЋ: Свирали смо једну свирку тамо чини ми се пред пандемију. Свирка је била одлична, али смо покупили Голуба на аеродрому, стигли у задњи час, одвирали концерт, сели у комби и кренули назад да вратимо Голуба на лет. Надам се да ћемо овај пут лагано стићи, мало обићи сам простор Сутјеске који има митски статус у сећању овог региона. Као народ смо одрасли уз косовски мит, али наша генерација је одрасла уз митове из ратних филмова и партизанске историје о Сутјесци и Неретви. Било би лепо да то све мало обиђемо и да се подружимо са људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.