Владан Витезовић за “Глас”: Добре пјесме увијек нађу пут

Рекао је ово за “Глас Српске” музичар и пјевач Владан Витезовић коментаришући свој наступ на једној од бањалучких програмских журки 40+. Бивши вокал бенда “Тина”, једног од култних састава деведесетих, оставио је значајан траг на рок сцени својим првим озбиљним музичким покушајем, посебно код публике која је преферирала мелодични хард рок звук који је, по ријечима Витезовића, и њега инспирисао као младог човјека да се опредијели за музику.

- Одрастао сам на музици с почетка седамдесетих до краја осамдесетих година и мислим да смо сви ми учили од “Дип Парпла” и “Лед Цепелина”, као и других бендова тог типа,  али увек сам био “мелодичан” тип, коме су се више свиђали “Битлси” него “Стонси”, и ту се негде крије и моје кључно усмерење у рок музику - рекао је Витезовић.

ГЛАС: Када већ причамо о генерацијама, од изласка албума “Кључеви сна” протекло је више од 30 година, састав “Тина” одавно не постоји, али тај албум и даље редовно регрутује нове слушаоце од којих неки нису били ни рођени у то вријеме. У чему је тајна његове дуговјечности?

ВИТЕЗОВИЋ: Тајна је увек у добрим песмама. Обични слушаоци не могу да региструју значајно музичку подлогу, колико могу емоцију кроз песму која их покреће. “Лоза” увек покреће јер алкохол увек покреће те скривене емоције (смијех), мада ја нисам никада волео алкохол, али знам гледајући људе. Већина мушкараца је могла да каже некој девојци “Иди”, а свакако и “Боже, врати је”. И ту је кључ... Једноставно је. Истинска емоција је права песма.

ГЛАС: Генерално, како сте Ви ушли у причу са бендом, остатак групе је био мало старија генерација, која је радила први албум са другим пјевачем, док сте Ви дошли из бенда “Скарлет”. Судећи по самом креативном резултату, музичка конекција на релацији вокал - инструменталисти је била јако добра, макар током  процеса снимања у студију?

ВИТЕЗОВИЋ: Ту је велику улогу одиграо сниматељ албума “Кључеви сна” Мирослав Цветковић - Цвеле, као и аранжерска поставка продуцент Саша Локнер и гитариста Срђан Миливојевић, аутор свих тих песама и велики познавалац душе‚ народа или публике. И то је био тај спој. Тако је ваљда морало да се догоди.

ГЛАС: Сам албум обликовао је специфичан звук, који је одскакао како од комерцијалних поп варијанти, тако и од алтернативног рока, једно специфично читање класичног рок и хард рок звука. Како бисте Ви дефинисали оно што је “Тина” свирала?

ВИТЕЗОВИЋ: То је био класичан тај “слатки” рок који је био популаран током осамдесетих, а та музика и данас има озбиљну количину конзумената.

ГЛАС: Поменули сте већ да је “Тина” имала одличног продуцента Сашу Локнера, сјајног мајстора звука Цвелата, ПГП РТБ иза себе, пјесме су се доста вртјеле на радију и телевизији са неколико јако великих хитова, али бенд је стао у једном моменту па касније отишао у неке друге воде. Шта се десило?

ВИТЕЗОВИЋ: Бенд је као фирма. Ако нема добро управљање, то не може да опстане. У комбинацији са горенаведеним и временима у којима смо се нашли, а без новца, што је најбитније за развијање посла пре свега у маркетиншком смислу, лако смо и брзо отишли својим путевима трбухом за крухом.

ГЛАС: Најава Вашег пројекта “Витез Роцк'естра” са новим пјесмама током 2021. године привукла је велику пажњу поштовалаца Вашег вокала. Помињан је албум “Нови живот почињем”, каква је тренутно ситуација у вези с тим пројектом?

ВИТЕЗОВИЋ: Албум “Нови живот почињем” је дефинитивно наслутио велике промене у мом животу током 2021. године, а сама песма је у виду демо верзије пуштена у време пандемије‚ и има велики број прегледа, и мени се та песма јако допада и у коначној верзији која ће се наћи на истоименом албуму биће много боља него она коју су људи имали прилике да чују. Додао бих да се ја већ неких годину дана усавршавам као певач и док год не будем на нивоу који је феноменалан, а не одличан, нећу промовисати ништа од тога, па колико год да траје. Знам своје могућности, али сада немам услова да се свакодневно посветим певању.

ГЛАС: Ко је све осим Вас укључен у стварање албума и какви су даљи планови након изласка?

ВИТЕЗОВИЋ: Сарађујем примарно са Игором Вукојевићем тренутно око аранжерског сегмента тих песама, а оно чему са највише радујем је чињеница да ћу сигурно на албуму имати и песме аутора песама групе “Тина” Срђана Миливојевића, кога сматрам једним од најбољих код нас када је тај ауторски аспект у питању. Он једноставно зна “жицу”. Морам да поменем и великог песника и аутора из Црне Горе  Момчила Зековића Зека чије песме јако волим, јер имају доста ЕКВ штиха,  што је мени терен, што се каже, као код куће, јер сам одрастао на томе.

ГЛАС: Ни вријеме деведесетих  није било сјајно за рокенрол, али у односу на данас дјелује као вријеме јаке сцене. Рок музика је гурнута на маргине, неки нови трендови владају топ-листама, живимо  у доба неукуса и плагирања. Вјерујете да прави рокенрол и даље има своју публику?

ВИТЕЗОВИЋ: Опет се враћам на добре песме. Оне ће наћи свој пут. Али овај пут организација маркетинга и деловања да те песме дођу до слушалаца, мора бити на високом нивоу. То је предуслов... Свакако баш због ових трендова ту видим простор. Чак и стари бендови дуго нису избацили ништа значајно... И очекујем да се следеће године видимо на сцени!

Бањалука

ГЛАС: У периоду након “Тине” стигли сте до Бањалуке, откуд баш с ове стране Дрине и колико сте остали у музичком послу током тог периода.

ВИТЕЗОВИЋ: Ја сам 2000. године на позив Зорана Ђурића (Квин естрада) стигао у Бањалуку и почео тада да наступам у клубу “Венеција”. Тада сам се упознао са Бањалуком и касније остао у њој. У музици сам остао негде активно до 2005. године, када сам дефинитивно само повремено певао, и окренуо сам се ка бизнису, мада ми је увек био циљ да се вратим музици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.