Весна Шоуц: Незаборавни аплаузи у руској царској дворани

Мирна Пијетловић
Весна Шоуц: Незаборавни аплаузи у руској царској дворани

Гостовање у чувеном Александровском театру у Санкт Петербургу био је сасвим посебан доживљај. Препуна царска дворана, одлична акустика, посебна инспирација свих извођача, изванредна публика и за крај - овације! Лепота театра нас је оставила "без даха".

Рекла је ово у интервјуу за "Глас Српске" угледна српска диригенткиња Весна Шоуц, у чијој је умјетничкој биографији уписано више од 500 диригованих представа свих жанрова (балет, опера, мјузикл). Наступила је и на исто толико симфонијских и хорских концерата, а недавно је имала веома успјешно гостовање са комичном опером "Мандрагола" у Русији и Словенији.

- Нећу заборавити моменат када ми је један господин из публике уручивао огроман букет цвећа, са речима: "Спасиба, спасиба"... Након представе људи су долазили да разговарају са нама, да се фотографишу. После Русије гостовали смо у Словенском народном гледалишчу у Марибору - каже Весна Шоуц.

* ГЛАС: Дириговали сте и у сали "Гаво" у Паризу, а ова прилика се баш и не пружа великом броју умјетника. Каква осјећања и искуства носите из Париза?

ШОУЦ: Сала "Гаво" у Паризу је једна од најпрестижнијих дворана Европе и посебна је част и привилегија тамо наступати. Било је то ауторско вече Ивана Јевтића са врхунским солистима Француске и Србије и оркестром Душана Сковрана. Задовољство музицирања у таквој дворани је заиста фантастично. Публика је била одушевљена, а критике сјајне.

* ГЛАС: Гдје је данас мјесто српске опере? Колико наши умјетници могу да парирају иностраним?

ШОУЦ: Врхунских уметника има сасвим сигурно у свим земљама, а онима који прате оперску сцену је познато да наши уметници налазе своје место и у иностраним театрима. Питање развојног пута оперског уметника је врло сложено, а успех зависи увек од сплета различитих околности и личних квалитета. Средина га мора препознати, уложити у образовање, а затим правилно усмеравати и позиционирани. У иностранству је тај пут организован боље, али је и компетиција већа. Бити успешан не значи имати једну добру премијеру или одличан концерт, већ континуирано одржавати квалитет и доказивати се из сезоне у сезону. Позната је прича да се у класичну музику мора улагати више, али као да сви заборављају зашто и за кога је то добро. Културне садржаје не треба да конзумирају само одабрани, већ морају бити блиски и приступачни свима, на одређен начин.

* ГЛАС: Диригујете и у доста балетских представа. Да ли се данас довољно придаје пажње балету?

ШОУЦ: Рад са балетским уметницима и дириговање балетских представа је за диригента једно сасвим ново подручје. Пре свега, то је познавање једног новог језика - језика игре, а затим и поштовања свих његових законитости. Мислим да сви уметници, балетски или оперски, имају сличне проблеме. Чини ми се да се промоцији сваке врсте уметности придаје мање значаја и простора него раније. Потребне су корените промене према уметности у нашем друштву, као и промене у образовању најмлађих.  

* ГЛАС: Шта је то што савјетујете студентима како би једног дана били успјешни диригенти?

ШОУЦ: Моје велико искуство сигурно значајно доприноси квалитету наставе. У току концерта или представе се дешавају непредвиђене, понекад критичне ситуације које диригент, као лидер, мора спретно и такорећи неосетно да реши у тренутку. За то је потребна врхунска концентрација и стабилност. Посао диригента је изразито сложен и захтеван, почев од студирања партитура, преко проба са ансамблом до концерта, као круне рада. Трудим се да студентима пренесем сва потребна знања везана за нашу дивну професију. Говорим им да постављају што више питања, да отворе све своје потенцијале за новим сазнањима, да остављају свој лични печат у свему што раде, а ја као професор осећам велико задовољство гледајући њихов напредак.

Бањалука

* ГЛАС: Били сте и професор на Академији умјетности у Бањалуци. Колико је за Вас био инспиративан рад на бањалучкој академији?

ШОУЦ: Био је то сам почетак рада, када је оркестар био гудачки јер није било довољно студената за оснивање Симфонијског оркестра. Ентузијазам је био велики и одлично се сећам првог завршног концерта студената у Банском двору. Бањалука је диван град и моје успомене везане за колеге и пријатеље су сјајне. Надам се неком скоријем гостовању, али и посети бањалучкој Академији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана