Велики Лудвиг ван Бетовен рођен прије 250 година: Својеглави особењак посвећен музици

Једном приликом је велики Волфганг Амадеус Моцарт казао да ће о Бетовену цијели свијет писати и те ријечи су се обистиниле. Странице свјетске историје нотама је исписао човјек коме је музика била у крви, а његово дјело је и ове године, упркос пандемији, слављено широм свијета поводом  250 година од његовог рођења.

Тачан датум Бетовеновог рођења није познат, али се зна да је крштен 17. децембра 1770. године, па се сматра да је рођен дан, два раније јер је обичај у његовом родном мјесту Бону био да се новорођенче крсти 24 сата након рођења.

Од дјетињства је било видно да је Бетовен посебан. Забиљежено је да је уз  виолину и виолу свирао и на клавијатурама са четири године и то док је стајао на столици. Први концерт је одржао када је имао седам година, а са 12 је већ објављивао дјела.

О посебности и значају Лудвига ван Бетовена за “Глас Српске” говорио је виолиниста Иван Оташевић, који је истакао да је обиљежавање ове годишњице од изузетног значаја.

- Реч је о композитору који се сматра чувеним представником класике, уз Хајнеа и Моцарта. Једним делом свог стваралаштва Бетовен најављује период романтизма у музици, а од посебног значаја је његових, чувених, девет симфонија, где је први пут у тој деветој симфонији увео и хор, што до тада није био случај у симфонијској варијанти - објаснио је Оташевић.

Нагласио је да је Бетовен својим стваралаштвом будућим генерацијама оставио у аманет да слиједе његов пут.

- Као човек је био својеглави особењак. Није био пријатне природе, али све то из потпуне свести у његов гениј. Апсолутно све је посветио музици. Живео је музику - рекао је Оташевић.

Истакао је да се уз Бетовеново дјело и лик везује контроверза и несрећа, односно рани губитак слуха.

- Замислите генија који у себи носи толико музике, а не може да је чује као до тада, него је осећа и слуша у себи. Једном приликом када је дириговао својим оркестром десила се ситуација да су музичари морали да га упозоре да је крај композиције. То су били моменти који су њему јако тешко падали, а на неки начин су показали ту његову способност да превазиђе свој хендикеп и настави даље свој музички пут - испричао је Оташевић и додао да су дјела која је Бетовен компоновао након губитка слуха изузетна и фантастична. Казао је да, нажалост, ове године нигдје у свијету није било могуће да се годишњица обиљежи Бетовеновим симфонијама, када на сцену ступи велики оркестар.

Према ријечима пијанисте Динка Благојевића, Бетовен је био један од оних композитора који су потпуно мијењали ток музичке историје.

- Спајао је раније стилове и стварао сопствени који ни на кога није личио. Био је јединствен и оригиналан. Животне околности су у суштини позитивно утицале на развој његове музике пошто се окренуо себи. Створио је нека од најзначајнијих дјела икада на пољима симфонијске, камерне и клавирске музике. Он представља окосницу савременог концертног репертоара од његовог настанка. Слух га није омео, дао је већа дјела послије тога него раније - навео је Благојевић за “Глас Српске”.

Академија умјетности Универзитета у Бањалуци овај велики јубилеј је прославила концертом који је одржан у четвртак навече у Банском двору, чиме је затворена овогодишња манифестација “Дани Владе Милошевића”.

Иноватор

Професорица на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци Санда Додик истакла је да је Бетовен у својој раној фази стварао на темељима класицизма и онога што су поставили Моцарт и Хајдн.

- У зрелој фази наговијестио је нови правац, односно романтизам, те својом композиционом техником и стилским средствима кренуо корак даље. Био је иноватор, увео је нове елементе и у оркестрацију и у хармонски језик. Његов посебан стилски израз не само да је наговјештавао нови правац, романтизам, него је гледао још даље у будућност - рекла је Додикова за “Глас Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.