Ва­сил Хаџима­нов, бео­град­ски џез му­зи­чар: Им­про­ви­за­ци­ја ли­је­чи ду­шу

За наш лист Хаџима­нов је при­чао о џез му­зи­ци, оно­ме што она јес­те и што је да­нас пос­та­ла, као и  о не­ким ли­чним ис­кус­тви­ма ко­ја му као му­зи­ча­ру омо­гу­ћу­ју да ус­пје­шно егзис­ти­ра на ко­мер­ци­јал­ном му­зи­чком тржи­шту.

* ГЛAС: Ла­ни сте из­да­ли ал­бум. Ка­кви су даљи пла­но­ви, одно­сно мо­же ли пу­бли­ка у ско­ри­јој бу­ду­ћнос­ти оче­ки­ва­ти не­ке но­ве ра­до­ве?

ХAЏИМA­НОВ: Мо­же. Већ по­чет­ком сле­де­ће го­ди­не пла­ни­рам да сни­ми­мо но­ви ал­бум. Има­ли смо за­ис­та ве­ли­ку па­узу изме­ђу дру­гог и тре­ћег ал­бу­ма, та­ко да сад же­лим да то на­до­кна­ди­мо. Пос­та­ва ко­ја сви­ра у "Ва­сил Хаџима­нов бен­ду" Вла­да Са­марџић, Бо­јан Ив­ко­вић, Срђан Дун­кић - Џони и ја, ра­ди­мо већ пу­них се­дам го­ди­на и са­мим тим ди­ше­мо као је­дан. Про­шли ал­бум смо сни­ми­ли за се­дам да­на, та­ко да са­мо сни­мање нај­кра­ће тра­је. Сад сам у фа­зи за­врша­вања ком­по­зи­ци­ја и он­да "шљака­мо". 

* ГЛAС: Да ли, по Ва­шем мишљењу, џез пу­бли­ка уоп­ште пос­то­ји на Бал­ка­ну, осим у мо­жда не­ко­ли­ко ве­ћих гра­до­ва?

ХAЏИМA­НОВ: Пос­то­ји, са­мо што је не бих на­звао џез пу­бли­ком, не­го је­днос­та­вно еки­пом ко­ја је за­ин­те­ре­со­ва­на и до­вољно хра­бра да чу­је не­што дру­га­чи­је и ква­ли­те­тни­је од уоби­ча­је­них кич "бљуво­ти­на" ко­је нас окру­жу­ју.
* ГЛAС: Ве­ћи­на по­зна­ва­ла­ца му­зи­ке ка­же да џез пру­жа изво­ђа­чу нај­ви­ше сло­бо­де у изра­жа­ју. Да ли је то ис­ти­на?

ХAЏИМA­НОВ: Ис­ти­на је. Та сло­бо­да на­ра­вно ни­је не­ар­ти­ку­ли­са­на и ба­ха­та. Aко под сло­бо­дом по­дра­зу­ме­ва­мо им­про­ви­за­ци­ју  он­да је у џезу за­ис­та нај­ви­ше има. Е сад, ка­ко ћеш са том сил­ном сло­бо­дом иза­ћи на крај? То је нај­те­же пи­тање. Јер, не­кад кад упра­во имаш нај­мање огра­ни­чења и пра­ви­ла, он­да је нај­те­же.

* ГЛAС: Ко­ли­ко са­зри­је­вање је­дног му­зи­ча­ра као чо­вје­ка, ути­че на њего­во му­зи­чко са­зри­је­вање?

ХAЏИМA­НОВ: Све што те окру­жу­је и што про­живљаваш ути­че на тво­је ства­ра­лаш­тво. Да ли све­сно или не­све­сно, не­би­тно је. Та­ко, на­ра­вно, и го­ди­не ис­кус­тва, што жи­во­тног, што му­зи­чког.

* ГЛAС: Ко­ли­ко је  је­днос­та­вност у сви­рању кљу­чна за кре­ирање ком­по­зи­ци­је?

ХAЏИМA­НОВ: На кра­ју се све све­де на ме­ло­ди­ју. Уко­ли­ко је ме­ло­ди­ја та ко­ја је ја­ка, он­да све иде ла­ко и је­днос­та­вно. Оби­чно ви­дим да имам про­бле­ма са ре­али­за­ци­јом он­да кад ми је са­ма ме­ло­ди­ја кон­фу­зна или бле­дуњава. По­не­кад за­ис­та испа­дне да је нај­је­днос­та­вни­је за­пра­во нај­ле­пше, али по­не­кад је нај­је­днос­та­вни­је и нај­до­са­дни­је. Не­ма пра­ви­ла.

* ГЛAС:  Да ли је им­про­ви­за­ци­ја ду­ша умје­тнос­ти?

ХAЏИМA­НОВ: Не знам да ли је ду­ша умје­тнос­ти,  али ле­чи ду­шу уме­тни­ка. Сви му­зи­чки ве­ли­ка­ни су, за­пра­во, из им­про­ви­за­ци­је ства­ра­ли сво­ју му­зи­ку. Је­ди­на ра­зли­ка је у то­ме да у џез му­зи­ци то ра­ди­те ужи­во, на ли­цу мес­та.

* ГЛAС: Је­дно ври­је­ме сте жи­вје­ли у Сје­дињеним Aме­ри­чким Држа­ва­ма. Ко­ли­ко је то ис­кус­тво по­мо­гло да пос­та­не­те оно што да­нас јес­те?

ХAЏИМA­НОВ: Као што сам већ ре­као на те­му жи­во­тног и про­фе­си­онал­ног ис­кус­тва и мо­ји да­ни у Aме­ри­ци спа­да­ју у тај фол­дер.

Оно што је од не­про­цењиве вре­днос­ти је мој кон­такт са мно­го­број­ним врсним му­зи­ча­ри­ма и ин­те­ра­кци­ја са њима. То је оно што на овим прос­то­ри­ма мла­дим, та­лен­то­ва­ним људи­ма не­дос­та­је.

* ГЛAС: Шта ми­сли­те о "Јаз­зло­ок" фес­ти­ва­лу ко­ји ће се одржа­ти у Бањој Лу­ци?

ХAЏИМA­НОВ: Са је­дне стра­не ми је жао што се не­ко, по­пут мог ку­ма Не­бој­ше Пу­да­ра, ра­ни­је ни­је до­хва­тио овог по­сла, а са дру­ге, мо­жда је и вре­де­ло че­ка­ти да тај не­ко упра­во бу­де Не­бој­ша. Ја­ко ми је дра­го што Бања Лу­ка ко­на­чно има свој џез фес­ти­вал и што ми, као ста­ри дру­га­ри ва­шег гра­да, има­мо ту част да сви­ра­мо на првом од, си­гу­ран сам, мно­го­број­них ко­ји сле­де.

* ГЛAС: За­што је џез да­нас при­по­јен не­че­му што се зо­ве "со­фис­ти­ци­ра­на кул­ту­ра". Да ли је то до­бро или ло­ше?

ХAЏИМA­НОВ: Сва­ко­дне­вно се свој­ски тру­ди­мо га де­со­фис­ти­ци­ра­мо. Наш на­род је, мо­жда упра­во због то­га, у стра­ху да оде на џез кон­церт, ми­сле­ћи да је то не­што што је изнад њихо­вих ин­те­ле­кту­ал­них спо­со­бнос­ти, а у су­шти­ни ра­ди о ду­ши и ин­те­ра­кци­ји му­зи­ча­ра и пу­бли­ке. То је не­што што је оба­ве­зно на на­шим кон­цер­ти­ма. Ни­ко не­ће ос­та­ти ра­вно­ду­шан, по­го­то­во они ко­ји спа­да­ју у не­со­фис­ти­ци­ра­не.

Нас­туп

"Ва­сил Хаџима­нов бенд" ће нас­ту­пи­ти на ово­го­дишњем "Jazzlook" фес­ти­ва­лу ко­ји ће се одржа­ти у бањолу­чком До­му омла­ди­не од 27. окто­бра до 1. но­вем­бра. Они ће нас­ту­пи­ти 30. окто­бра, одно­сно чет­вртог фес­ти­вал­ског да­на.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.