Вагнер и Верди: два вијека ривалства
Двојица највећих оперских композитора и савременика још једном ће се, послије два века, надметати за наклоност публике.
Већ ове јесени почињу прославе поводом 200. годишњице (2013) од рођења Рихарда Вагнера и Ђузепеа Вердија, композиторâ музике коју и дан данас препознају милиони, чак и они који нису љубитељи класике.
Рођени 1813, Нијемац Вагнер и Италијан Верди одвели су оперски жанр у сасвим свјеж правац, а њихова завјештања ће се наћи у центру пажње 2013. у виду нових издања, изведби, књига и радијских преноса широм света.
Заставу ће већ слиједећех мјесеци подићи Циклус прстена у Ковент Гардену који ће уживо преносити BBC Радио 3.
Потом ће Метрополитен Опера у Њујорку бити једна од неколико међународних дворана која ће преузети палицу. У новој сезони биће изведена три комплетна Циклуса прстена на прољеће и двије нове продукције Вердија - „Бал под маскама" у новембру ове и „Риголето" у фебруару слиједеће године.
У Великој Британији Вердијева 200. годишница почиње новом продукцијом „Травијате" у ЕНО Колосеуму, у Шпанији ће мадридски Краљевски театар одати почаст Вердију поставком „Макбета" у децембру, а у Минхену Верди ће имати гала вече дан након Божића.
Наравно, најекстравагантније прославе збиће се у домовинама композитора.
Фестивал у Бајројту, који је сам композитор установио, почеће 2013. филмском пројекцијом „Летећег Холанђанина". Према ријечима композиторове насљеднице Катарине Вагнер, највећи акценат у програму фестивала биће на Вагнеровим раним дјелима.
У Италији Верди ће бити сервиран у свакој прилици, са новим продукцијама „Травијате", „Фалстафа", „Набука", „Оберта", „Макбета" и „Бала под маскама" у миланској Скали уз велике прославе у Верони и Парми.
„Обојица су одвела оперу из Моцартовог класичног свјета ка будућности 20. вијека", каже Каспар Холтен, директор опере у Ковент Гардену. „Али док је Верди уносио револуцију у ову форму постепено, на основама традиције bel canta и изражавајући емоције на сасвим нови начин, Вагнер је био радикалнији".
Верди је био популаран шоумен, сматра Холтен, који је нудио убjедљиве приче и драматичне заплете. „Понекад мислим да је био Стивен Спилберг својих дана. Код Вагнера су, међутим, изненађења долазила у виду снаге и крајности његових идеја".
Вагнер, познат по темама попут „Каса Валкира" и "Свадбеног марша" створио је митологију која се заснивала на његовм личном бурном животу кога су пратиле бројне афере и честа изгнанства.
Верди је, са друге стране, надживио супругу и неколико дјеце и био је повученији. „У његовом опусу нема толико уплетених личних осјећања, иако је Вердијев рад веома емотиван. Али, он је себе држао изван слике".
И док је Верди, скоро случајно, постао национални херој повезан са народним покретом Италијанског уједињења, Вагнер је био презрен због антисемитских изјава и германске митологизације коју је Хитлер касније експлоатисао.
„Вагнерове идеје су задирале у филозофију, природу и политику и биле су толико моћне да су у многим случајевима касније коришћене на контроверзан начин", каже Холтен. „Међутим,не можете га сматрати одговорним за све то".
Едвард Блејкман са BBC Радија 3 каже да модерна опера не може да се замисли без утицаја двојице композитора. „Толико су били различити, али везује их то што им је опера била ближа срцу од било чега другог."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
