Ускоро нова верзија славног албума "Бијелог дугмета"

Уз стерео верзије миксева, спремна је долби атмос верзија за дигиталне сервисе и супераудио ЦД верзија. Винилно издање албума “Битанга и принцеза” у “Ејби Роад” студију резао је Шон Мекџи, “Гремијем” награђени тон мајстор. И први пут је албум у луксузном паковању са чувеним оригиналним цензурисаним омотом Драгана С. Стефановића.

Ремикс материјала за ову верзију албума обавио је цијењени студијски мајстор  Горан Мартинац, који је рекао да је свјестан изазова подухвата. 

- “Батанга и принцеза” је свакако један од најбоље одсвираних, најбоље снимљених, најбоље миксованих и на крају најбољих албума бивше државе, али нове технологије доносе нове могућности, па микс “Битанге и принцезе 2024” звучи чистије и присутније. Трудили смо се да се држимо оригиналног звука, оригиналних простора и оригиналног баланса инструмената. Данашња технологија олакшава нам рјешавање проблема па је побољшан звук ритам секције, те постављен нови баланс вокала и гитаре  објашњава Мартинац.

Оригинални албум “Битанга и принцеза” објављен је почетком 1979. године у врло специфичном моменту за бенд и под врло тешким условима настанка материјала за њега, али се на крају претворио у апсолутни тријумф групе. 

Курс промјена започет претходним албумом “Ето. Баш хоћу!” овдје је отишао корак даље, како у текстуалном, тако и у музичком погледу, означивши вјероватно најзрелији моменат у креативном смислу групе. Да буде занимљивије, албум је стваран у моменту када је само постојање групе доведено у питање, након хапшења и затворске казне бубњара Ипе Ивандића због посједовања наркотика и серија напада на Бреговића и бенд као рушиоце социјалистичког поретка,  уз оштро цензурисање стихова и омота, што је у једном тренутку чак  и запријетило да доведе до гашења групе. 

Ипак, показало се да је притисак само додатно инспирисао бенд да надмаши себе, смрт мајке и боравак у војсци као да су инспирисали Бреговића да се окрене себи и понуди доста мрачније,  интроспективније па и озбиљније пјесме него раније. 

С друге стране, долазак бубњара Ђиђија Јанкелића и повратника Владе Правдића на клавијатурама довео је до освјежења у звуку групе, која је препознатљиве обрасце блуз и хард рока вјешто комбиновала са диско, фанк и симфо звуком у смјесу која је задржала рокерску базичност, али и успјешно регрутовала нове поклонике из ширег слоја публике.

Доајен српског рок новинарства Иван Ивачковић у својој књизи “Како смо пропјевали” каже да је квалитет пјесама на албуму, просто речено, био јачи од фронталног напада естаблишмента на бенд и да је само неколико мјесеци касније захваљујући њима састав поново био на самом врху домаће рок сцене.

- Бреговићеве пјесме за “Битангу и принцезу” биле су тако снажне да је, када се албум појавио у продаји, требало само мало сачекати, па да галаму око омота и стихова прекрију рузмарин, сњегови и шаш. Раскошни аранжмани и широка, симфонијска оркестрација у баладама, Бебекова животна форма и његово уживљавање достојно црних соул мајстора, Јанкелићево флексибилно и истовремено поуздано бубњање, велики узлети Владе Правдића и Зорана Реџића, све је то наишло на стојеће овације и публике и критике. Круна албума је била балада “Све ће то, мила моја, прекрити рузмарин, сњегови и шаш”. Тешко је наћи боље речи за ту песму од оних које је исписао Дражен Врдољак, казавши да она приказује “расап једног приватног свијета” и да је изостављени  стих о Христу био “најупечатљивија метафора ауторове унутрашње катаклизме” - пише Ивачковић. 

И свакако, то јесте луцидна и прецизна опсервација на тему успјеха албума, ношеног грандиозним баладама, и који је купио и публику која није била љубитељ тешких рифова и бекријских пошалица, али је Бреговић у свом стилу модернизовао поскочице у складу са духом времена, па је плесном атмосфером бржих нумера успјешно сачувао језгро старе публике.

Сниман у Београду, уз трећу (и посљедњу за бенд) продукцију Нила Харисона, албум је са својих седам пјесама више него успјешно премостио фазу између старог и новог “Дугмета” поставши бестселер код публике и оставши фаворит критике све до данас. Скандали око “Југотонове” цензуре омота, гдје женска нога удара мушко међуножје, а којег је направио Драган С. Стефановић те цензуре стихова из “Ала је глупо заборавит њен број” и поменуте баладе “Све ће то, мила моја, прекрити рузмарин, сњегови и шаш”, само су помогли бољу продају албума којој није засметао ни безлични омот “Југотоновог” кућног дизајнера да завлада врховима топ-листе. 

Успјех су додатно учврстили бржи хитови “На задњем сједишту мога аута” и “Битанга и принцеза”, те још двије емотивне баладе “Кад заборавиш јули” и “Ипак пожелим неко писмо” у којима су их пратили симфонијски оркестар и хор. Албум “Битанга и принцеза” срушио је све тиражне рекорде и био увод у спектакуларну турнеју са симфонијским оркестром и хором, а која је крунисала бенд на врхунцу славе.

Због чега се ово издање налази у новом  миксу, наводно јер се на крају одступило од оригиналног микса, пошто је Бреговић желио плочу са мање гитара. Хрватски рок новинар Хрвоје Хорват, који је ексклузивно преслушавао нову верзију, написао је у свом ауторском тексту за “Вечерњи лист” да је  ова верзија сјајна прилика да се на другачији начин чује легендарни албум.

- Није у овом случају битно је ли бољи стари или нови микс, јер су, као и они у свијету, сасвим другачијег звука, већ могућност да на различит начин чујете легендарни албум. Ширина и чистоћа звучне слике, истицање неких елемената свирке који су остали скривени у миксу из 1979. основне су предности новог микса албума који ће се ускоро појавити на винилу. Посебно су добро прошли вокали Жељка Бебека, који је мајсторски отпјевао албум, али и гитаре Горана Бреговића, које је он сам “сакрио” у оригиналном миксу не желећи да се гура испред бенда - рекао је Хорват.

Сам моменат за издавање новог микса је више него добар, бенд слави 50 година рада и тренутно је на турнеји на којој, истина, нема Бебека, али су ту Младен Војичић Тифа и Ален Исламовић те, што је најважније, рокерска верзија бенда.

ДИЗАЈН

Легендарни дизајнер Драган С. Стефановић не крије задовољство што ново издање “Битанге и принцезе” долази са оригиналном цензурисаном насловницом.

- Идеја је била једноставно низак ударац од стране девојке (принцезе) неком њеном блиском (битанга) с ким има одређену корелацију. Али сам однос је обрнут, принцеза је обучена као уличарка и тако реагује, док је мушкарац добро обучен, готово џентлменски, у белом оделу, он се штити уместо да напада. Када сам чуо да је моја верзија насловнице цензурисана и забрањена за објављивање, осетио сам се повређено. На самој слици није било ничег визуелно опсценог или вулгарног, само је идеја била провокативна. Пријатно ме изненадила љубазна понуда  “Кроација/Југотон рекорда”  да поново учествујем у пројекту са “забрањеном сликом”. Уз помоћ Дарка Кујунџића успели смо да слику поново учинимо аутентичном и оригиналном. “Забрањена слика” је сада поново пред публиком и веома сам срећан - рекао је Стефановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.