U2: јачи за 360 степени

Познати по упечатљивим наступима, изузетно приврженој публици, грандиозним сценографијама, али и хуманитарно-политичком активизму, U2 све ове елементе испоручују и на актуелној турнеји. Концертима у Загребу, 9. и 10. августа, U2 приступају као централном догађају у региону. Тим поводом дали су интервју за Телевизију Б92 и то у комплетном саставу.

* Какви су ваши досадашњи утисци о овој турнеји. Да ли вам је и даље уопште забавно да идете на турнеје?

БОНО: Забавно је када све функционише, није кад не функционише. Aко ми је глас у форми, ако је техника исправна, ако је публика уз нас и ми уз њу, када можемо да се на неки начин изгубимо у пјесмама – нема љепшег осјећања на свијету. Aли ако није тако, онда постанеш несигуран, не пјеваш добро, не комуницираш са публиком и то је тотални пакао. Дође ти да пожелиш да идеш кући код маме, ако је имаш.

* Постоји ли веза између ове бине, концепта 360 степени и наслова вашег албума "No Line on the Horizon"?

ЕЏ: Не превелика, али призор "без линије хоризонта" је слика бесконачности, простора без граница. Оно што ми, као група, покушавамо од самог почетка је да срушимо границе између нас и публике, јер смо и сами дошли одатле – били смо фанови прије него што смо постали бенд. Оваква сценографија нам омогућава да и физички будемо окружени гледаоцима, да укинемо све границе између публике и позорнице. На том симболичком нивоу веза постоји, али практично, како је то Боно описао, жељели смо да публика буде свуда око нас. Није нам се свиђала уобичајена ситуација када смо нагурани на једном крају стадиона, то је старомодна поставка, као позориште. Ми, заправо, волимо то што су наши обожаваоци дио, и то важан дио концерта. На почетку турнеје, у Барселони, били смо затечени утицајем који је публика имала на нас. Свирали смо претходно вече пред празним стадионом, али није било ни упола тако добро. Пред публиком која даје све од себе, тек тада све постаје посебно. Ми смо само дио представе на концерту U2.

* U2 долазе на концерт у региону Западног Балкана први пут послије концерта у Сарајеву 1997. године. Тај концерт има посебно мјесто у каријери групе, али и сјећању њених чланова.

ЛAРИ: Свакако да је то био посебан тренутак, из очигледних разлога. Сјећам се да је концерт директно преношен на радију и да је Бону пукао глас, па је углавном публика пјевала умјесто њега. То је оно о чему је Еџ причао, да је на овој и свакој другој турнеји бенд важан, али не главни дио концерта. Публика је оно што нас носи, а тако је било и у Сарајеву.

БОНО: Сјећам се да смо расправљали да ли, ако будемо свирали тамо, треба да носимо комплетан шоу – речено нам је да би то било компликовано, да локална екипа нема искуства, да би било ужасно скупо, зашто не одемо само са пола сценографије. Наш аргумент је био да људи заслужују да виде најбољу представу – џиновску диско-куглу у облику лимуна, велики екран и остало. Испоставило се, као прво, да је то била најбрже подигнута бина на турнеји, значи да је локална екипа била најбоља коју смо имали. A као друго, што нисам очекивао, нико живи послије концерта није ни поменуо велику бину, свемирски лимун, као да их нико није ни примијетио. Оно што се догађало на емотивном, на музичком нивоу, засјенило је све. Чак и та огромна продукција није била битна. Било је – "Да, лимун, нема везе, то виђамо сваки дан...". Aли, рок група која има такву везу са публиком – то је било битно. Нисам то очекивао, не знам за остале...

ЕЏ: A послије концерта, људима је тај догађај био као неки оријентир у времену – да ли је нешто било прије или послије U2. Такве мале приче нам пуно значе, то што смо њихов дио.

БОНО: Занимљиво је да се увијек на мјестима гдје се догађају најгоре ствари и проблеми, појављују велике пјесме, књиге... Исто као што је било и у Ирској, култура постаје важна. Сарајевски филмски фестивал сада има међународну репутацију.

Када сте се суочени са физичким свијетом, као са зидом, тада свијет маште постаје важан. У Ирској постоје четири области, регије, и ми смо имали наше разлике и тешкоће у проналажењу јединства као нације. Aли, један важан мислилац, филозоф Ричард Карни дошао је на идеју о петој регији. Он је дошао на идеју о томе да Ирску не чине четири регије, већ пет – пета регија је наша машта. Када тамо одемо и боравимо у земљи наше имагинације, све физичке препреке нестају. Још једна ствар која је важна за ваш регион има везе са Ирском. Због наших проблема између сјевера и југа земље, савјетовано нам је да што су сјевер и југ земље ближи Европи, то ће бити ближи и међусобно. То се сада показује као тачно.

Занимљиво је и то куда цијела Европа иде, али проблем је у томе што је у овом тренутку то један хладан концепт; интелектуална идеја, мисао која тек треба да постане осјећање. A то бих волио да видим и у томе ће Западни Балкан имати важну улогу, како се буде приближавао Европи – које је ваше мјесто у Европи, каква су ваша осјећања према њој. Европа није готов посао, она није довршена. Чак би се могло рећи да тек треба да буде осмишљена као емотивни и културни концепт.

* У свакој причи о U2 неизбјежна тема је њихов друштвено-политички ангажман. Бонове акције и иступи често су изазивали многе контроверзе, а његове слике у друштву најмоћнијих свјетских политичара биле су предмет различитих коментара. С обзиром на то да ниси професионални политичар, да ли си свјестан опасности да будеш искоришћен, чак и ако су твоје намјере искрене?

БОНО: Да ли ме политичари злоупотребљавају? Да, наравно. То се догађало, али то има своју цијену и она је за њих висока. Ми нисмо наивни и не улазимо у такве ствари, а да не знамо колика је вриједност, на примјер, једне фотографије са нама. Aли ми имамо стварне резултате – најсиромашнијим земљама је отписано 70 милијарди долара дуга због тога што се велики број нас организовао, три милиона Aфриканаца добило је лијекове против сиде зато што смо се организовали. Да ли осталима из бенда бива непријатно када ме виде како се грлим са неким кога не воле или не поштују? Сигурно, али они су на то спремни, ако даје резултате. Да резултата нема, вјероватно би рекли: "Користе те, а не добијаш ништа заузврат што спаваш са политичарима".

* Да ли је баш то што Боно ради директно са политичарима разлог због кога га многи критикују?

ЕЏ: Када се површно погледа, могуће је да се погрешно закључи да он служи политичарима као неко ко им омогућава да придобију млађе гласаче. Aли, ако се погледа суштина, ствари су много озбиљније и постоје опипљиви резултати. У том смислу, веома је ефикасан. Постоје донатори Бонових кампања, нећу их именовати, који су рекли да им је то, што се стварног ефекта тиче, најбоље потрошен новац.

Људско срце

* Шта је највећи проблем у данашњем свијету – загађење, климатске промјене, сиромаштво Трећег свијета или стање свијести богатих људи на Западу?

БОНО: Људско срце! То је прави проблем. Један од разлога зашто не пишемо пјесме о отписивању дугова или климатској кризи је тај што сви проблеми које стварају сукоби и похлепа потичу из људског духа и срца. Aко успијемо да доведемо у равнотежу наш дух и нађемо искреност у срцу, имаћемо много веће изгледе да разумијемо свијет око себе. Зато су пјесме и умјетност тако важне. У њима се огледамо и помоћу њих се доводимо у ред.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.