У друштву са Кинг Џорџом, блуз пјевачем
Одрастао сам у Вирџинији, то је источна обала Сједињених Aмеричких Држава. Мој отац је свирао блуз, онако у кућној варијанти, кад би се вратио с посла и одатле се у мени родила љубав према тој врсти музике.
Овим ријечима је Кинг Џорџ, блуз пјевач који је недавно наступио у Бањој Луци, започео за "Глас Српске" своју интересантну животну причу.
- Када сам мало поодрастао, преселио сам се у Њујорк, гдје сам послије пар година упознао младића по имену Џими Хендрикс. Имали смо исто интересовање - блуз. Проводили смо доста времена заједно, чак смо једно вријеме живјели у истом стану, за који смо обојица плаћали кирију. Џими је прије свог одласка на европску турнеју "заборавио" да плати једну кирију, па сам је ја платио умјесто њега - прича Кинг Џорџ и наставља причу о најбољем гитаристи који је ходао земљом.
Каже да су Џими и он у то вријеме "висили" по граду, а преко њега је упознао неке важне људе у музичком бизнису, као што је, рецимо, Литл Ричард.
- Џими ми је отворио видике кад је музика у питању, јер ми је приближио музику Боба Дилана, коју никада нисам схватао. Често смо заједно свирали. Иако је био неколико година млађи од мене, увијек ми је изгледало да сам заправо ја млађи од њега. Једноставно је био зрелији. То је човјек који је у свом кратком животном вијеку проживио више него један "обичан смртник" - каже Џорџ.
Са Хендриксом Џорџ има пар снимака и то су углавном рани радови. Најпознатија је пјесма "Have Mercy", коју су касније обрадили "Rolling Stonesi ".
Настављајући причу о "лудим шездесетим", Џорџ напомиње да су то била другачија времена.
- Свакодневно смо учествовали у нечему што је касније постало историјски феномен, а да тога нисмо били ни свјесни. A учествовали смо у рокенрол револуцији. Свако ко ми каже да те године у другој половини шездесетих нису креирале данашњу слику свијета, за мене је најобичнији необразовани слијепац - наглашава Џорџ.
Опробао се у више музичких праваца, али како каже, блуз је увијек био дио њега.
- Током седамдесетих био сам професионални соул пјевач и све што иде уз то - ружичасто одијело, бљештава сцена, велики пратећи бенд. Aли све то само је једна машинерија за зарађивање пара. Недостајало ми је нешто. Недостајао ми је блуз - категоричан је Кинг Џорџ.
Послије тога одлучио је да више не жели да се бави тим и да хоће да има једноставан такозвани "village band".
- Тада сам се окренуо блуз музици и почео да се бавим само њом. То је та ствар која се зове инстинкт и, ако га пратиш онда кад треба, може да направи чудесне, скоро вуду ствари. Таква је и музика коју ја правим - инстинктивна - поручује Џорџ.
Ипак, напомиње он, да би човјек правио такву музику, треба му много самопоуздања, што, каже, мало музичара данас има.
- Блуз нема везе са ритмом, само са осјећајем њега. Једном је новинар упитао Боба Марлија шта треба да уради да би постао растаман, на шта му је Боб одговорио да треба да се роди поново. Тако је и са блузом или га имаш или не - рекао је Кинг Џорџ.
Пратећи бенд
Занимљиво је да пратећи бенд Кинг Џорџа чине искључиво бијелци, а познато је да је блуз "црначка музика".
На питање зашто је тако, Кинг Џорџ одговара:
- Па из једноставног разлога што нисам више желио да живим у Сједињеним Aмеричким Државама. Данас сам држављанин Шведске, а у мом бенду свира један бијелац из Њујорка, те двојица музичара са простора бивше Југославије, који тренутно живе у Шведској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
