Трагичан живот Шинејд О’Конор: Прије само годину и по преминуо је њен син, дјетињство јој било хорор

У то време, публика и критичари били су опчињени њеним талентом и несвакидашњом појавом. Ипак, баш када је била на врхунцу славе и популарности, њена је каријера кренула низбрдо.

Шинејд О’ Конор била је ирска кантауторка и добитница Греми награде.

Била је политичка активисткиња, а њени ставови о религији, женским правима, рату и злостављању дјеце често су изазивали контроверзе како у Ирској тако и у свијету. Посебно су познати њени јавни иступи против Ватикана, као када је 1992. у емисији Saturday Night Live поцјепала фотографију Ивана Павла II. Након тога је 2009. напала Бенедикта XVI. и оптужила га да заташкава случајеве сексуалног злостављања дјеце од стране католичких свештеника.

Током каријере О'Конор је сарађивала са многим музичарима и учествовала је на бројним добротворним концертима.

О'Конор је рођена 8. децембра 1966. у Даблину. Једно је од петоро дјеце Џека и Мари О'Конор. Шинејдини родитељи су се развели када је она имала само 8 година. Троје старије дјеце отишло је да живи са мајком, и ону си, како је Шинејд тврдила, били подвргнути физичком злостављању.

Године 1979. О'Конор је напустила мајку и отишла је да живи са оцем и његовом супругом. Од 15. године школовала се у Гриан`н Траининг Центру који су водиле Сестре милосрднице. Ово је утицало на њу да сазри и напредује у сваком смислу, поготово у писању и музици. Она се ипак често бунила против наметнутог конформизма.

Једна од волонтерки била је сестра Паула која је чула како Шинејд пјева, те је одмах препознала њен таленат. Са групом је Шинејд снимила пјесму "Take My Hand", али су чланови групе сматрали да је ипак премлада да би им се прикључила (тада је имала само 15 година). Године 1983. отац ју је послао на школовање у Waterford, гдjе је О'Конор развијала свој талент уз помоћ и подршку наставника ирског језика. Снимила је четири демопjесме, међу којима су двије које је сама написала. Те пјесме су се нашле на њеном првом албуму.

Њен први албум, "Lion and the Cobra" (1987) био је сензација, номинован је за Гремија и плоча се позлатила. Пјесма "Mandinka", у којој пјева о афричком племену, постала је велики хит у Америци.

"Да бисте је разумjели, морали бисте да прочитате књигу ‘Коријени’ Алекса Хејлија", рекла је о пјесми за коју је инспирацију нашла из „различитих извора, укључујући келтско наслијеђе, Ленарда Коена, панк и хип хоп".

Двије године касније снимила је и дует "Kingdom of Rain" са притајеним генијем поп музике Метом Џонсоном и он се нашао на одличном албуму „Mind Bomb" његовог бенда The The.

Свjетску славу доживjела је синглом "Nothnig Compares To U", са њеног другог албума „I Do Not Want What I Haven’t Got". Та Принсjова пjесма је обиљежила њену каријеру до те мјере да је и данас, тачно 35 година након што је снимљена, и даље називају пјевачицом те јпесме, науштрб многих других бриљантно отпеваних ствари какве су, рецимо, фолкерско-револуционарна „This Is A Rebel Song", деликатна „Thank You For Hearing Me" или једноставно лијепа „Haunted" у дуету са Шејном Мекгоуаном из бенда The Pogues.

Још прије деби албума се шишала до главе, објашњавајући то као свој гест побуне против сексизма који влада у музичкој индустрији. И ван ње. Називали су је феминисткињом, што је она одбацила.

Звали су је свакако: и бунтовницом, и ћелавом пjевачицом, и иконокластом, и лујком, и феминисткињом, и скандал-мајстором, чак и терористкињом. А њена једина жеља била је да пронађе љубав, живи сређеним животом и да пjева. Уз све невоље какве би било тешко гледати и на филму, успjела је да сними 10 албума и бројне синглове и сонгове, као и да одржи небројене мање или више успjешне концерте широм свијета. За њом су остале и награде, али и стална принуда да се доказује и другима и себи.

До тренутка када се појавила у емисији "Сатурдаy Нигхт Ливе", у октобру 1992. године, већ је била означена као луда - због бојкота доделе Гремија где је требало да прими награду за плочу године и због тога што је одбила да свира америчку химну "Тхе Стар-Спанглед Баннер" на почетку концерата.

Шинејд је тада истакла да не жали због протеста против злостављања у Католичкој цркви, али је признала да је било врло трауматично, као и да је "била отворена сезона лова" када су се према њој понашали као према "лудој кучки".

Наиме, када се О'Конор појавила на трибини у почаст Бобу Дилану, публика је звиждала, а она је била толико затечена да је прво помислила да то раде због њене одеће. Џо Пеши се у емисији "Saturday Night Live" шалио да ће је ударити, а касније јој се на тој истој позорници Мадона ругала на снисходљив начин, цjепајући фотографију сексуалног преступника са страница таблоида.

О’Конор је била осуђена од стране Лиге за клевету и групе под називом Национална етничка коалиција, која је организовала ваљак да уништи стотине њених албума испред седишта њене дискографске куће. Вошингтон Тајмс назвао ју је "лицем чисте мржње", а Френк Синатра "једном глупом женском".

Мемоари Шинејд О'Конор објављени су у вријеме када се чинило да култура жели да преиспита старе пресуде.

Вријеме је доста тога потврдило: сексуално злостављање дјеце и заташкавање истог у Католичкој цркви више није било јавна тајна. Иван Павле Друог коначно је признао улогу цркве 2001. године, готово једну деценију након њеног чина пркоса.

"Била сам човјек, имала сам право да дигнем руку и кажем шта осјећам", рекла је тада О'Конор.

То што је доспјела на црне листе О’Конор је доживљавала ослобађајућим, а била је дубоко несхваћена током читаве своје каријере.

Поред бројних падова коју су је пратили током каријере, ни у приватном животу јој нису цвјетале руже.

Наиме, смрт сина је дубоко потресла Шинејд. Прије само 18 мјесеци, син славне пјевачице, Шејн, је извршио самоубиство, након што је побјегао из болнице, што је Шинејд тотално дотукло.

У свом посљедњем твиту, она је објавила фотографију сина Шејна и написала:

"Од тада живим као полумртво биће. Он је био љубав мог живота, свјетиљка моје душе", написала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.