Састав U2 обиљежио 50 година од „Крваве недјеље“

Б.П.
Састав U2 обиљежио 50 година од „Крваве недјеље“

ДАБЛИН - Ирски бенд U2 извео је јуче акустичну верзију пјесме „Sunday Bloody Sunday“ на 50. годишњицу покоља у Сјеверној Ирској познатог као „Крвава недјеља“

Боно Вокс и Еџ подијелили су нову акустичну обраду свог сингла из 1983. године, уједно пјесме која је отварала албум „War“  и која је временом стекла статус химне у каријери овог састава и једне од најпознатијих протестних нумера у историји рок музике.

Радња пјесме говори о „Крвавој недјељи“ 30. јануара 1972, када су британски војници убили 14 ненаоружаних мушкараца и дјечака те повриједили 13 демонстраната током протеста у граду Дерију у Сјеверној Ирској. Пјесма је такође и протест против насиља у бурној ирској историји и сукоба католика и протестаната током 20. вијека.

Ипак, главна порука пјесме сматра се пацифистичком и не говори о ирском национализму већ колико су борбе у Сјеверној Ирској унесрећиле народ који ту живи без обзира на религију и поријекло. Нумера има специфичан ритам, налик војном маршу, који је Лари Мулен снимио на стпеништу да би добио што природнији звук, да би гитариста Еџ наставио касније са специфичним гитарским уводом и Боновим драматичним стиховима о бијелим заставама, које позивају на мир и престанак проливања крви.

-Доста ми је ирских Американаца који се нису вратили у своју земљу двадесет или тридесет година, а прилазе и причају о отпору, револуцији код куc'е и слави револуције и слави умирања за револуцију. Ј...ш револуцију! Не говоре о слави убијања за револуцију. Каква је слава узети човека из његовог кревета и стрељати га пред његовом женом и његовом децом? Где је у томе слава? Где је слава у бомбардовању параде пензионера, извађених и углађених ордења на Дан сјећања? Гдје је у томе слава? Да их оставим да умиру или осакаcћене за живот или мртве под рушевинама револуције коју веcћина људи у мојој земљи не жели. Доста је више -рекао је касније Боно о мотивима за ову нумеру.

Током снимања нумере локални виолиниста Стив Викам пришао је Еџу једног јутра на аутобуској станици и питао да ли U2 има потребу за виолином на свом сљедећем албуму. У студију за само пола дана, Викамова електрична виолина дала је коначни инструментални допринос пјесми и њеном препознатљивом звуку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана