Сања Илић: Балкански етно као калеидоскоп

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао вођа ансамбла "Балканика" Сања Илић и додао да "укомпоновање" у ново дефинитивно није повлађивање млађој публици, већ стварање новог етноса, опет карактеристичног за наше просторе. "Па и ово модерно ће једног дана, након година и година, бити тумачено као етно и традиционално, зар не?", констатовао је Илић.

* ГЛAС: С обзиром на то да је "Балканика" као еминентан представник наше културе небројано пута била у улози амбасадора Србије у свијету, у чему се огледа богатство наше изворне музике и шта је то што фасцинира слушаоце широм свијета?

ИЛИЋ: Заиста је част бити амбасадор културе кроз тако инспиративни израз као што је музика. И не само музика. Увек се трудимо и да кроз сценски израз свету пружимо информацију о нашој традицији и свему оном што нас чини јединственим, али и сличним са осталим културама. Оно што се свету, по реакцијама на нашим наступима, највише допада је специфична алхемија звука, сусрет традиционалног и модерног. Опет, не само кроз звук него и кроз све оно што чини визуелни доживљај. Зато често имамо обичај да кажемо да се наша музика и слуша и гледа. То једноставно иде заједно. Оно што највише фасцинира слушаоце широм света је наш приступ музици и енергија коју шаљемо. Увек се трудимо да музичку поруку пошаљемо на начин који се не заборавља, кроз спектакл који је раван великим светским музичким догађајима. На крају, има нешто заводљиво у нашем етносу, нешто чије делиће готово сви препознају у својим културама. Балкански етно је као калеидоскоп, састављен од делића са свих меридијана...

* ГЛAС: Колико музика говори о народу уопште?

ИЛИЋ: Кроз музику можда најбоље можете осетити менталитет и дух народа. Замислите да постоји некакво огледало будућности које не огледа само спољашњи изглед него и темперамент, карактерне особине, навике... Е музика је управо то, с тим што она огледа и време у којој је настала и у којем се конзумира. Сви препознајемо музику карактеристичну за различите земље као што је источњачка, кубанска, шпанска, музика различитих нецивилизованих племена... и на основу тога, када зажмуримо, можемо направити представу о народу из којег музика потиче. С тим што наше поднебље карактерише мешавина култура, утицаја истока и запада, па када још то зачините сопственим сензибилитетом, добијете веома интересантан производ. Мислим да је управо мултикултуралност слика и прилика нашег поднебља, понекад темпераментна и весела, понекад романтична, понекад тескобна и сетна...

* ГЛAС: Поводом албума "Идентитет" рекли сте да "Балканика" стално прича причу о идентитету свог народа. Колико то допире до младе публике, колико они имају свијест о значају враћања коријенима?

ИЛИЋ: Млађа популација чини велики део наше публике. Мислим да их често неправедно прозивамо како не знају да препознају квалитет, како не негују позитивне вредности. Млади заиста својим учешћем наше концерте чине још спектакуларнијим и они ме често осмеле у музичком експериментисању, у трагању за идентитетом... Идентитет, колико год била колективна "ствар", јесте и потпуно лична и зато представља авантуру за сваког понаособ. Моја идеја и идеја "Балканике" је да поставимо музичке путоказе у трагању за идентитетом.

* ГЛAС: Будући да за вас људи праве оригиналне инструменте као, на пример, бас-гитару са шест жица, колико је свирање на таквим инструментима изазов за извођача?

ИЛИЋ: Изузетно сам поносан што је "Балканика" вратила у музику Балкана велики број старих инструмената. Не само оригиналну бас-гитару са шест жица, већ и електричну лауту балканика. Ту су још кавал, гајде, саз, оуд, тапан, дарбука, ђумбуш, гадулка... Моја визија је да се музика Балкана оплемењује звуком многобројних древних и егзотичних инструмената. Стварање новог и аутентичног звука је увек изазов за уметника. "Балканика" је вероватно постигла толики успех и захваљујући томе што је сваки наш члан и извођач на првом месту велики мајстор свог заната, а онда и довољно креативан и храбар да се упусти у стварање нечег оригиналног и новог.

* ГЛAС: Радили сте музику за позориште, филм, телевизију. Пријају ли вам "излети" у друге медије?

ИЛИЋ: Мој рад на филмској, позоришној и телевизијској музици и звуку не бих могао назвати "излетом". Ја се као композитор тиме бавим дуги низ година. Посебно ми је драго када нешто што сам компоновао пре доста година изнова доживи популарност. Ево на пример, сада, песма коју сам одавно компоновао, "Никад више", користи се у филму "Београдски фантом" и поново постаје клупски хит, сада је на свим плаџ листама градских DJ-ева.

* ГЛAС: Све више је етно-група на српском говорном подручју. Да ли је то тренд?

ИЛИЋ: Слажем се да имамо све више етно-група и драго ми је што је "Балканика" зачетник тог тренда. То смо успели на један врло дискретан и ненаметљив начин. Нисмо се бавили музичком комерцијалом и банализацијом. Наше оружје било је искључиво квалитет, оригиналност и аутентичност. У мору свега и свачега што се нудило публици последњих петнаестак година исфилтрирао се слој који је препознао вредност музике коју компонујем. Изузетно сам поносан и срећан што данас готово да не постоји особа која није чула за "Балканику" и која не препознаје нашу музику.

Турнеја

Тренутно припремамо турнеју по свим већим градовима у региону и то је, као што знате, постала традиција "Балканике". У мају ћемо имати први наступ у Бањој Луци и посетиоци ће имати прилику да тамо чују неке песме са новог албума "Идентитет", који тренутно припремамо и који излази на јесен. Изузетно се радујем гостовању у Републици Српској, поготово што у Бањој Луци нисмо били неколико година. Имаћемо концерт на отварању Светског првенства у рафтингу, још већи него што смо приређивали годинама уназад. Очекујем прави спектакл. Биће много изненађења у програму и "Балканика" у мало другачијем светлу, још лепшем и светлијем - рекао је Сања Илић.

Биографија

Сања Илић рођен је 1951. године у Београду. Сам каже да је једини кривац за то што се бави музиком његова мајка, која га је одводила у нижу музичку школу и чекала послије школе како не би бјежао са часова. У гимназији је основао групу "Сан", која је врло често мијењала састав, да би се крајем шездесетих година формирала релативно стална постава. У нишкој хали "Чаир" 2. фебруара 1975. године десила се трагедија у овој групи: на концерту је од струјног удара погинуо пјевач групе Предраг Јовичић. Сања одлучује да распусти бенд и да више не формира музичке групе.

Илић је дипломирао на Aрхитектонском факултету у Београду, гдје је уписао и постдипломске студије. Ипак, студије је прекинуо јер је све више добијао понуде да пише музику за популарне пјеваче. У мору композитора он се веома брзо издвојио и постао је један од најбољих композитора бивше Југославије.

Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, Сања Илић је углавном писао музику за позоришне представе. Крајем деведесетих долази на идеју да формира састав који ће свирати етно-музику и тако је настала, сада већ чувена, "Балканика". Име групи дао је Сањин брат, Драган Илић, који свира у "Генерацији 5".

Сања Илић Балканика - Долина Суза

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.