Сан­ди Це­нов: За­бра­на му­зи­ке нај­го­ра ка­зна

Он је ове се­дми­це нас­ту­пио на ве­ли­кој му­зи­чкој ма­ни­фес­та­ци­ји "Ос­кар по­пу­лар­нос­ти РС", ко­ја је у ор­га­ни­за­ци­ји "Квин ес­тра­де" одржа­на у бањолу­чкој дво­ра­ни "Бо­рик".

- "Ос­кар по­пу­лар­нос­ти РС" је одли­чна ма­ни­фес­та­ци­ја. Успи­јем да се ви­дим са људи­ма, дру­жи­мо се, при­ча­мо је­дни дру­ги­ма шта има но­во. Пра­ва при­ли­ка за су­сре­те са ко­ле­га­ма. На­ра­вно, нај­би­тни­ја ствар је пу­бли­ка ко­ја ре­агу­је. Он­да ми зна­мо ка­ко ће ко­ја пје­сма даље да про­ђе - ка­же Сан­ди Це­нов. 

Пу­бли­ка овог пје­ва­ча зна по пје­сма­ма "Ма­ле­на", "По­пра­ви ми дан", "Ври­је­ме но­вих љуба­ви", "То си хтје­ла", "Не­бо", "За ме­не ро­ђе­на"...

* ГЛAС: Ка­кав је су­срет са бањолу­чком пу­бли­ком?

ЦЕ­НОВ: Уви­јек се сје­ћам је­дне Бре­ги­не изја­ве да је "Би­је­ло ду­гме" по­чињало тур­не­ју у Бањој Лу­ци и ка­ко би ту про­шло, та­ко је он­да ци­је­ла бив­ша Ју­га ре­аго­ва­ла на но­ве пје­сме. Ве­ома је би­тно ка­ко људи при­хва­те но­ви ал­бум. Ме­ђу­тим, у Бањој Лу­ци сам имао мно­го гос­то­вања и кон­це­ра­та и уви­јек је би­ло лу­до и одли­чно сам се сло­жио са том пу­бли­ком. Ка­да се чо­вјек ис­кре­но да пу­бли­ци на не­ком нас­ту­пу, он­да то иде ка­ко тре­ба.

* ГЛAС: На че­му је за­сно­ван Ваш но­ви ал­бум?

ЦЕ­НОВ: Ду­го ме ни­је би­ло на овим прос­то­ри­ма, па је са­да до­шао овај ком­пи­ла­циј­ски ал­бум. На­прављен је на је­дну но­ву фо­ру и ми­слим да је то до­бар ра­злог за мој по­вра­так. Ри­јеч је о мо­јим ста­рим пје­сма­ма ко­је ни­су би­ле пред­стављене на пра­ви на­чин. Са­да су ту, она­ко ка­ко сам за­ми­слио да тре­ба да бу­де ка­да сам их пра­вио. То су мо­је аутор­ске пје­сме и тај ал­бум је не­ка врста мо­је ли­чне кар­те. Aко не­ко хо­ће да не­што са­зна о ме­ни, ко сам и шта сам, то је ал­бум у цје­ли­ни, од првог до посљедњег то­на. То сам ап­со­лу­тно ја. На њему је и но­ва вер­зи­ја пје­сме "Ма­ле­на", но­ви аран­жман ко­ји зву­чи свјет­ски. Дра­го ми је да су људи из ор­га­ни­за­ци­је "Ос­ка­ра по­пу­лар­нос­ти РС" пре­по­зна­ли тај ква­ли­тет.    

* ГЛAС: Ка­ко ко­мен­та­ри­ше­те хи­пер­про­ду­кци­ју пје­ва­ча у ре­ги­ону?  

ЦЕ­НОВ: Има­мо не­ке ства­ри ко­је ка­пи­та­ли­зам у оном нај­го­рем обли­ку ну­ди, а то је - ко­ли­ко па­ра уло­жиш, то­ли­ко си по­пу­ла­ран. Aли, све те пје­сме ко­је се на брзи­ну по­ја­ве, та­ко и оду. Пос­то­ји је­дна хо­ли­вуд­ска изре­ка: Иза сва­ке зви­јез­де, ко­ја је пос­та­ла зви­јез­да пре­ко но­ћи сто­ји 15 го­ди­на на­пор­ног ра­да. Та­кви људи има­ју шан­су да оп­ста­ну. A ови, ко­ји су се ствар­но по­ја­ви­ли пре­ко но­ћи, брзо нес­та­ну.

* ГЛAС: Ка­ко бис­те у нај­кра­ћем опи­са­ли шта је за Вас му­зи­ка?

ЦЕ­НОВ: Му­зи­ка је нај­бржи пут у ду­хо­вно, ако изу­зме­мо дро­ге и дру­ге ло­ше ства­ри. Си­гур­но је да је му­зи­ка здра­ва и па­ме­тна ствар и нај­бржи ула­зак у не­ко емо­ти­вно стање. Сва­ко во­ли не­ку врсту му­зи­ке, али не мо­гу да за­ми­слим чо­вје­ка и не мо­гу са њим да раз­го­ва­рам ако не во­ли му­зи­ку. То ми је не­за­ми­сли­во.

При­ва­тни жи­вот

Сан­ди Це­нов свој при­ва­тни жи­вот успи­је­ва да са­кри­је од очи­ју ја­внос­ти.

- Ис­крен сам и жи­вим у скла­ду са нор­мал­ним по­на­шањем. Ка­да људи хо­ће да ис­ко­па­ју не­ке скан­да­ле, је­днос­та­вно не мо­гу да их на­ђу, јер их код ме­не не­ма. Ми­слим да је то фор­му­ла. Aко ме не­ко пи­та не­што што ни­је ве­за­но за му­зи­ку, је­днос­та­вно прес­ко­чим као да ни­је ни пос­тављено пи­тање - ка­же Сан­ди.      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.