Шампањац буди сјећања

Сам аутор каже да овај албум не треба схватити као величање алкохола, а он га је посветио својим родитељима.

- Незгодно је назвати плочу "Aлкохол", јер онда сви мисле да пропагирате алкохол. Моја мајка се развела од оца јер је много пио, а онда је он престао да пије јер је боловао, а затим је мајка умрла од леукемије. Ноћима је сједио и пушио на трећем спрату Војне болнице у Сплиту док је она умирала. Послије тога се вратио свом винограду гдје је правио вино које је сам пио и живио је дуго. Због тога ову плочу посвећујем родитељима - рекао је Горан Бреговић у вријеме када је изашао први дио овог албума. 

Пјесме које се налазе на диску "Шљивовица" углавном су снимљене 2007. године у Гучи, али и на мањим концертима у Београду и Скопљу.

 - У Гучи смо имали програм какав иначе не свирамо. То су пјесме које с оркестром засвирам у гардероби, за нашу душу. На том концерту и касније, дошао сам на идеју да снимим "Aлкохол". Мислим да сам се тог дана мало напио. Нисам имао посебан критеријум при бирању пјесама, ставио сам оно што оркестар воли да свира, па се тако нашло и неколико пјесама "Бијелог дугмета", има и "Гас, гас", пјесма коју је радио и ди-џеј Шантел - рекао је Бреговић.

Према његовим ријечима, "Шампањац" је сниман у Милану и Торину, и та плоча није баш тако весела као први дио албума.

Бреговић је један од ријетких музичара са ових простора који се прославио широм свијета, а његови наступи у неким од најпознатијих концертних сала највећих свјетских метропола, дуго се препричавају.

 - Aко могу да бирам, ја бих увијек свирао код нас, али, нажалост, нема много понуда. У Београду сам почео да радим за вријеме рата, сјећам се да сам шест мјесеци био у хотелу "Метропол", затим у стану, па у кући. Покушао сам и у Паризу, али ја сам ипак локални композитор. Волио бих да сам свјетски. Ми о себи волимо да мислимо да смо најбољи, али наш допринос свјетској култури је мали. Мислим да је наш највећи проблем недостатак самопоуздања - закључио је Горан Бреговић који је неколико концерата у свјетским метрополама морао да откаже због незгодног пада с вишње.
- У она стара времена био сам алпиниста и имао сам пад од скоро 200 метара, а сада сам пао са четири метра, а цијела кичма ми је повријеђена - подсјетио се Бреговић пада с вишње и повреде која га је накратко онемогућила да ради. 
Поред свог албума, овај музичар је велику пажњу привукао и радећи пјесме за пјевачицу Северину. 
- За Здравка Чолића писао сам неколико плоча и онда сам одлучио да радим на Северинином албуму, што се због мојих концерата отегло. Мислим да је ријеч о једном добром албуму - рекао је музичар и додао да је био мотивисан да пише пјесме за Северину. 

Лијен

Горан Бреговић је рођен 22. марта 1950. године у Сарајеву и у дјетињству није показивао велику склоност ка музици, писао је Петар Јањатовић. Из другог разреда Ниже музичке школе (Одсјек виолина), избачен је као лијен и неталентован. Када му је мајка почетком шездесетих година купила гитару, почетничке лекције добио је од Еде, брата сценаристе Aбдулаха Сидрана. Први, безимени састав, основао је у осмом разреду основне школе. Горан је желио да упише средњу ликовну школу, али је мајка, уплашена да се тамо скупљају хомосексуалци, инсистирала да се опредијели за Саобраћајну техничку школу. Пристао је под условом да му дозволи да пушта косу. Уз ту школу ишло је и мјесто басисте у групи "Изохипсе" у којој се није дуго задржао, као ни у Саобраћајној школи. Прешао је у Гимназију и у групу "Бештије". Већ са шеснаест година почео је сам да се издржава, па је свирао народњаке у кафани у Коњицу, продавао новине и радио на градилиштима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.