Премијера документарца “Џим Хенсон: Човјек идеја”

Документарна прича прати каријеру легендарног луткара, сценаристе, режисера Џима Хенсона, приказујући његов живот од раних година каријере до стварања класика модерне културе као што су “Мапети” и “Улица Сезам”. Такође, Хауард се фокусира на његово креативно и романтично партнерство са његовом супругом Џејн Хенсон уз бројне  интервјуе са члановима породице и сарадницима, укључујући и Франка Оза, Џенифер Коноли, те бројне никад приказане архивске снимке.

Филм је био у развоју од 2010. године, али озбиљан корак је направљен 2020. године, када се у процес укључио оскаровац Хауард који је, по сопственим ријечима, био велики поштовалац покојног Хенсона.

- Хенсон је увијек експериментисао, на филму и телевизији, помичући форму и формате да види које се идеје држе. Све то експериментисање, много тога није било комерцијално у то вријеме и много тога није никад виђено, али је имало улогу у стварању дјела која су постала велики хитови,  култни ликови и култне сцене којих се данас сви сјећамо - рекао је Хауард.

Прослављени режисер је провео посљедњу деценију наизмјенично између играних пројеката попут “Тринаест живота” и “Рај” и документарних филмова попут  “Битлси: Осам дана у седмици” и “Павароти”, али ово је први документарац којим он може представити колегу филмског и ТВ редитеља, о чијем таленту и борбама Хауард говори са очигледним ентузијазмом и емпатијом.

- Џим је међу првима схватио да су ти потребна оба свијета кад си умјетник. Креативност и експериментисање били су му од виталног значаја, али и прихватање публике. Ту му је било срце и душа, али он је такође знао да то треба примијенити негдје гдје ће не само платити рачуне већ ће и привући пажњу људи - рекао је Хауард.

Његов филм приказује Хенсонове успоне и падове, као и начин на који је дубоко осјећао непочетке и неуспјехе попут неоствареног бродвејског комада или филма “Мрачни кристал”, који је од тада претворен у култни класик. Једнако тако прати развој идеја које су направиле револуцију у свијету телевизије са серијалима “Улица Сезам” и “Мапет шоу”, које су постале један од културних симбола двадесетог вијека. Хенсонов рад постао је нека врста библије у свом жанру, од правила да на телевизији као реалистичном медију и лутке морају да буду увјерљиве ако хоће да постану звијезде до његових пионирских експеримената са наизглед неспојивим формама филмске и телевизијске продукције.

Концепт

Кључни догађај у Хенсоновој каријери јесте сусрет са Френком Озом са којим, инспирисан европским луткарским трупама и контракултурним покретима шездесетих, ствара потпуно нови концепт у луткарству и телевизији уопште.

Први корак праве кроз чувени ТВ шоу у форми дјечје телевизијске радионице “Улица Сезам”, а други корак креће у моменту када Хенсон 1976. године ствара дефинитивни концепт “Мапет шоуа”.  Убитачни гег хумор, духовите реченице појачане јаком кинетиком лутака уз вјешто укомпоноване поуке и пјесме намијењене дјеци, а још више одраслима, створиле су низ бесмртних скечева који и данас једнако успјешно насмијавају као и у доба кад су створени.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.