Пјесме по којим ћемо памтити Бору: Од лутке до анђела, од пада до тријумфа

Похвале, епитафи, емоције, оптужбе, свађе и оспоравање, али равнодушности нема и не треба да буде, јер се опраштамо од великог пјесника и великог музичара, који је оставио значајан траг на домаћој сцени, од музике преко књижевности до позоришта и филма.

Талентовани аутор, који је надахнуто увео улицу у поезију и рокенрол међу првима мајсторски прилагодио нашем менталитету и духу, стигао је током импресивне каријере од рок бунтовника до ђачких читанки. Писао је успјешно за себе и за друге ауторе, свирали су његове пјесме бројни, а слушали још бројнији поштоваоци, укључујући и оне који га се данас одричу, лажући себе и друге. Остајући вјеран себи до самог краја, Бора је био велик у успјеху, био је и низак у паду, како то и приличи онима који узлете превисоко. На самом крају, важне су само пјесме, а њих је толико да је тешко направити било какав објективан избор најбољих или најдражих. 

Овај избор “Гласа Српске” са 10 пјесама по којима ћемо памтити Борисава Бору Борђевића само је скромни и крајње субјективни покушај да се ода почаст човјеку који је требало да умре, па да схватимо да се једна ера у домаћој музици завршила његовим одласком.

10. “ТАМНА ЈЕ НОЋ”

У другој фази каријере “Рибље чорбе” није било ни близу толико добрих пјесама као у првој, просто речено Бора се несебично потрошио претходних година, а ни остатак бенда, уз дужно поштовање свирачкој вјештини, ауторски није био ни близу оригиналне поставе. Ипак, као по правилу најбоље пјесме су долазиле када се Бора налазио у баладарском, опором расположењу, а нумера “Тамна је ноћ”, писана оригинално за истоимену представу “Звездара театра” и каснији филм, инспирисана је нумером Марка Бернеса, уклетом ратном баладом, која се савршено уклопила у таму 1993. године. Снимљена на албуму “Збогом, Србијо” у чудном, помало шансоњерском звуку за бенд уз Чорбин елегантно оштећени глас, ова пјесма више је рекла о деведесетим него све студије, књиге и текстови написани о Србији тог немилог времена.

9. “ДА, ТО САМ ЈА”

Мање позната пјесма са албума “Ујед за душу”, ако се гледа успјех на топ-листама, доноси бенд у  врхунском блуз рок расположењу, док Бора у туробном тону доноси причу о сусрету са бившом љубави, можда оном истом јунакињом из “Лутке са насловне стране”. Болно директан и сурово искрен као увијек, Бора режи кроз зубе своје стихове о лијепој дјевојчици коју су људи упропастили: “Да, то сам ја. Да, мало сам се променила, Још је нисам ни познао, А пијани муж је позвао: Курво, који ти је тај?”, док бенд из акустичног фолк блуза ношен Џинџеровом епском солажом улази у расни блуз рок на трагу Флитвуд Мика, болно суочавајући и пјесника и нас са неумитним трагом времена и прохујале младости.

8. “ДОБРО ЈУТРО”

У вријеме албума “Бувља пијаца” 1983. године,  након оног љепшег наличја, “Рибља чорба” је открила и ону ружнију страну славе и успјеха. Серија напада на бенд, потпомогнута унутрашњим проблемима састава, оставила је тешке посљедице на звук и успјех албума. Иако је ту било и даље више него довољно одличних пјесама, критике су биле тенденциозне, радио и ТВ су избјегавали емитовање, а салве напада су пљуштале по групи, а Бора је постао малтене персона нон грата у Београду. Пјесник је одлучио да се одбрани својим јединим оружјем и написао је једну од најљепших ода граду који му је дао све, али и пријетио да му узме све. Разочарани трубадур реда савршене слике Београда у рано ујутро, у којем он своје сломљено срце лијечи коњаком и искреношћу разочаран у ону која га је искористила и одбацила, док акустичне гитаре и гудачи праве савршену кулису велеграда који се буди, не марећи пуно за мале проблеме својих становника.

7. “НЕЋУ ДА ИСПАДНЕМ ЖИВОТИЊА”

Тријумфални врхунац прве  “Рибље чорбе”, бестселер издање “Мртва природа” је албум без слабе тачке, али између великих хитова на самом крају се угнијездила још једна Борина велика љубавна балада. Скинувши одору мачо рокера, пјесник поново открива своју њежнију страну: “Нећу да испаднем животиња, Ја не умем удвоје да трајем. Ја сам ти љубавна сиротиња, Отимам, а ништа не дајем…” Бенд улази музички у воде соула са Бориним страственим вокалом у првом плану, клавиром и дискретном ритмичком пратњом до првог рефрена, када покојни Рајко Којић својом болном гитаристичком солажом сецира пјесму попут врхунског хирурга претварајући је у болну химну мушке искрености.

6. “ОСТАНИ ЂУБРЕ ДО КРАЈА”

Једна од првих великих пјесама “Чорбе” са њиховог првенца “Кост у грлу”  јесте овај Борин обрачун са још једном дамом која му је сломила срце, који на прву лопту дјелује као осветнички крик пониженог мачо мужјака, али брзо схватамо да у љубави и пјесми нема побједника. Отворен њежном акустичном гитаром и очајним Бором који циједи кафанске стихове: “Док стојим за шанком делимично пијан, Мрзећи помало и себе и друге, Убијам лагано коњак, цигарете, Пријатеље добре, моје верне слуге”, а потом састав груне у снажни и гњевни хард звук у рефренима, схватите да одбачени и даље воли поменуто “ђубре” из наслова иако јасно схвата да је остављен себи, кафани и стиховима утјехе.

5. “ДВА ДИНАРА, ДРУЖЕ”

Мало је људи који могу направити велику љубавну пјесму од сусрета са баба сером у јавном WC-у у ери социјалреализма, али када чујете “Два динара, друже” са другог албума “Покварена машта и прљаве страсти”, јасно је да је Бора Ђорђевић сигурно један од њих.  Написана у тестостеронском окружењу касарне ЈНА у Добоју, снимљена на брзину током допуста, ово је још једна кафанско-епска мелодрама састављена од суза, страственог пјевања, бизарне кантри мелодије и нечијег живота спакованог у четири минута рок пјесме и емоција огољених као нерв у сломљеном срцу до епске катарзе: “Социјални случај пред вратима WC-а, рекао је 'Два динара, друже. Мала нужда један, а велика два'. Погледом га сасекох к'о мачем. 'Извините, молим', питао сам ја, 'Кол'ко кошта кад унутра плачем'“. Данас је ваљда јасно да мушке сузе просто немају цијену.

4. “РАВНОДУШАН ПРЕМА ПЛАЧУ”

Сузе су, то смо схватили, Бори некако лежале природно. У нумери снимљеној на најмрачнијој и потцијењеној плочи бенда “Вечерас вас забављају музичари који пију”, он је одлучио да се обрачуна са свима који су га нападали претходних година, од партијских послушника преко жена до пријатеља, а које је мјесто боље за обрачун од властитог гроба. Горки животни епитаф, у стилу Леонарда Коена, написан је у најбољем физичком и не баш најбољем душевном здрављу, сада, нажалост, дефинитивно долази на своје откривајући да су пјеснику осим суза лијепо лежали иронија и цинизам. Срдачни поздрав за све лицимјере и остали шљам, окупљен око сандука палог дива и који се могу препознати лако, осталима ће овај духовити поздрав са оног свијета измамити, као и увијек, осмијех на лице. И понеку сузу.

3. “РЕКЛА ЈЕ”

Мало се ко у српској поезији смио скинути до самог краја и отворити душу на извол'те, не бојећи се посљедица. Боро је могао и чинио је то неколико пута нудећи и душу и тијело да изгоре до самог краја. Овај емотивни бисер са другог албума, на којем је пјесник направио бесмртни споменик мушком губитнику, у самом финишу окреће емоцију и ситуацију за 180 степени. Ово је мушкарац који оставља и ломи срце, покушавајући да буде окрутан и јак, очврснуо од својих бројних падова, али епски и грандизони увод у којем он наводи разлоге за одбацивање пада као кула од карата, када бенд снажно груне у рефрену а она изговори стихове: “Рекла је, немој да бринеш, рекла је да није важно, рекла је, брзо ће проћи, само ме загрли снажно”, јасно је да је Бора, као и сви ми, у ствари, беспомоћан као мало дијете кад разум каже једно, а срце друго.

2. “ЛУТКА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ”

Прва пјесма, па хит. Покојни Миша Алексић писао је у својим мемоарима да је Бора дошао код њега са приједлогом за бенд у касне ноћне сате и текстом за “Лутку са насловне стране”, тврдећи да има велику пјесму у рукама, али да му треба прави рок састав да је сними. И био је у праву. Први сингл “Рибље чорбе” једна је од највећих рок пјесама отпјеваних на српском језику. Сирово одсвирана и дирљиво отпјевана јадиковка за свим оним локалним љепотицама које смо вољели, али које су изабрале неког другог, богатијег и сигурнијег, одлазећи у бољи живот и остављајући одбаченог да напише пјесму у којој можда права љубав неће побиједити на крају,  али права пјесма сигурно хоће, док ће лутки остати само лова.

1.”ПОГЛЕДАЈ ДОМ СВОЈ, АНЂЕЛЕ”

Током каријере Бора је снимио десетине албума и написао стотине пјесама. Великих и безначајних. Ипак, да је написао само “Погледај дом свој, анђеле”, заслужио је своје мјесто у пантеону бесмртника домаће музике и у ђачким читанкама. Написана, како је Бора говорио, сама од себе, у моменту док се оригинална постава бенда распала, а он био отписан као умјетник, ова нумера била је и остала врхунац његовог опуса и живота.  Апокалиптична поема о судбини појединца унутар жрвња историје и дехуманизованог система, сваким извођењем и сваким слушањем добија други контекст и друго значење остајући једнако опомињућа слутња о човјековој судбини. Постала је пјесама којом се “Рибља чорба” вратила из мртвих и којом је симболично завршавала концерте до краја каријере, јер се након ње ништа друго није ни могло свирати. Неке су пјесме просто веће од других.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.