Паоло Нутини - Бунтовник који је освојио планету
Млади пјевач Паоло Нутини, својим новим албумом "Sunny Side Up", доспио је на прво мјесто листе албума у Великој Британији, чиме је само настављена узлазна линија његове каријере.
Овај млади Шкотланђанин, са италијанским поријеклом, на првим наступима подсјећао је на бројне младе бунтовнике жељне добре забаве, популарности и провода. Чак се исписао из школе да би са групом "Speedway" могао да иде на турнеје. Тако је одбио да прихвати породични бизнис брзе хране, који је отац желио да му остави. На турнејама је окусио "живе" наступе, као и миксање у студију. Први озбиљан корак направио је почетком 2003. када је David Seddon каснио на концерт у Paisley, Нутинијевом родном градићу. Паоло је са неколико пјесама забављао публику, а то се касније показало као његов судбински наступ.
Публика је била одушевљена, а ту је био и један менаџер који га је одмах узео "под своје". Млади музичар је одмах преселио у Лондон, гдје је почео да наступа по пабовима, а касније и на концертима познатих звијезда, међу којима су били и "Ролингстонси".
Касније су музичари препричавали како Нутини, свирајући као малољетан по пабовима, није могао да попије ниједно пиво да би се загријао пред наступ.
Када је напунио 18. година, средином 2005. најбољи поклон за пунољетство дали су му људи из "Aтлантик рекордса" који су понудили уговор за издавање албума. Убрзо су почели први синглови, па је било логично да услиједи и цијели албум.
"These Streets" је избачен на тржиште средином љета 2006, а продуцент је био Кен Нелсон, који је познат по радовима са групом "Coldplay".
Чим се албум појавио у јавности, одмах су поредили са Морисоном, јер и Нутини гаји поп-рок звук са акустичном гитаром у првом плану. Осим "тугаљивих" пјесама, Нутини има и врло веселе композиције.
На листи најбољих британских албума, "These Streets" је био на трећем мјесту, у само двије седмице по објављивању већ је био златни, а неколико седмица касније - платинаст. Критике су према Паоловом дебију биле изразито наклоне, британски магазин "Uncut" му је додијелио четири од пет звијезда, а амерички "Rolling Stone" је напоменуо да је он један од десет умјетника у 2006. на које би требало обратити пажњу.
Први албум почиње са "Jenny Don't Be Hasty", наводно истинитој причи када га је старија жена покушала да заведе у једном бару. Она је рекла да има 23 године, а као прави италијански заводник Паоло је рекао да има 22, иако је имао само 18.
"Last Rewuest" и "Rewind" су типичне Блантовске романтично-тужно-меланхоличне пјесме из Нутинијевог опуса. Насловна пјесма је је скроз акустична, док је "New Shoes" нешто живахнија и забавнија и као што и наслов каже, једноставно говори о новим ципелама.
Чим се појавио, Нутинију су прорекли блиставу каријеру, а судећи по популарности новог албума нису ни погријешили. Осим пјесмама, Паоло је цурице освојио изгледом, али и репутацијом младог бунтовника.
Дневник живота
Паола Нутинија често пореде са Џејмсом Блантом иако је мало мање њежнији од њега.
- Моје пјесме су аутобиографско путовање, или ако баш желите, дневник који биљежи посљедње три године мог живота - рекао је Нутини за своје раније пјесме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
