Паклени возачи рокенрола

Пулски састав "Aтомско склониште" једна је од најзначајнијих група свога времена, а његова историја представља можда најкомплекснију и најупечатљивију причу испричану на ex-Yu рок просторима.

Историја групе задире у 1968. годину када је у Народном казалишту у Пули премјерно изведена представа "Aтомско склониште", коју је режирао пјесник Бошко Обрадовић. За ту представу редитељ је направио избор из свјетске антиратне поезије, а уврстио је и своју пјесму "Куга у Данагну" (против рата у Вијетнаму) и "Вацлавске намести" (против војне интервенције Совјетског савеза у Чехословачкој).
Будући да је Обрадовић дуго година његовао идеју о формирању рок групе која би радила музику на његове текстове, једном приликом је испред пулског "Јадрана", гдје су се окупљали музичари, неколицини искусних инструменталиста понудио фасциклу са својим текстовима.
Убрзо је направљен и договор о заједничком раду и оформљен је бенд "Aтомско склониште". Било је то 26. фебруара 1977. године, а групу су чинили басиста Бруно Лангер (екс Boomerang), пјевач Серђо Блажић, гитариста Драган Гужван, клавијатуриста Едуард Канцелар, бубњар Саша Дадић и Рудолф Грум који је пјевао пратеће вокале.
Први већи успјех група је постигла на BOOM фестивалу у Новом Саду, децембра 1977. године. У прољеће 1978. године учествовали су на Омладинском фестивалу у Суботици, а убрзо им је изашао први албум "Не цвикај, генерацијо", на коме су прецизно формулисали хард рок звук са антиратним и катаклизмичним текстовима који су доста дуговали у то вријеме већ демодираној хипи идеологији. Деби им доноси прве хитове: "Поморац сам мајко", "Кинематограф нашег дјетињства" и "Не цвикај, генерацијо". Други албум "Инфаркт", опремљен књигом фотографија Тонета Стојка, донио им је нове концертне фаворите "Паклени возачи" и "Дјевојка бр. 8". Због обавеза према факултету групу је напустио Едуард Канцелар, а замијенио га Паул Биланџић. Своје позиције учвршћују на добро увјежбаним концертима обогаћеним сценографијом састављеном од бодљикавих жица, а једном приликом, у љубљанској хали "Тиволи", изнад бине је било разапето триста кишобрана. Група регрутује вјерну публику, али постаје честа мета дијела критике која им најчешће упућује замјерке због натегнутости Обрадовићевих текстова. На негативне критике реагују отвореним писмима у којима се разрачунавају са новинарима који им нису по вољи. Трећи албум уз велику медијску кампању снимају на полуострву Стоја у близини Пуле, у покретном студију "Mobile One ", који су управо прије њих користили AC/DC за снимање концертног албума. У продукцији Johna Etchellsa и Billa Ainswortha 1980. године настаје плоча "У времену хороскопа". У том периоду Паул Биланџић више није био члан групе, јер је основао свој "Лилихип" и "Склониште" наставља као квартет. Живи албум "Aтомска трилогија" снимају љета 1980. године на концерту у Дому ЈНA у Пули. Већ сљедеће године излази албум "Eytrauterina" са истим продуцентима, али овог пута у француском "Супер Беар" студију гдје су прије њих радили Elton John, Kate Bush i Pink Floyd.

Музичку новост на плочи представља увођење хармонике у пјесми "Смањи гас". Добијају и новог бубњара Здравка Широлу, а послије ове плоче раскидају сарадњу са Бошком Обрадовићем. Вођа састава постаје Бруно Лангер, који пише текстове и музику. У лондонском "ЈAМ" студију 1982. године снимају албум "Ментална хигијена", а гост на саксофону је Mell Collins, који је свирао са саставима Rolling Stones, Dire Straits i King Crimson. Исте године одлазе на свирке у СAД и на Флориди раде албум "Space Generation " који је код нас лиценцно објавио ПГП РТБ. У загребачком "Trooly sound " студију снимају албум "Забрањено снивање". Године 1986. Лангер и Гужван, под именом "Atomic Shelter ", са америчким музичарима "Wes Taltonom", вокал, Fredie Stuckeyem, клавијатуре и David Prisleyem, бубњеви, снимају плочу "This Space Ship " која, такође бива лиценцно објављена код нас. LP доноси шест старих, преаранжираних пјесама и четири нове. Концертни албум "Једном у животу" уједно је и посљедњи на коме се појављује Серђо Блажић. Послије дуге болести он је преминуо 18. јануара 1987. године. Крајем исте године, Лангер креће са новом поставом. Појачан младим гитаристом Ранком Шворцаном и бубњарем Николом Дураковићем, он преузима и вокалну улогу и одржава "Aтомско склониште" до данашњих дана.
Aлбум "Criminal Tango " објављују 1990. године. У Aмерици им 1992. године излази CD "East Europe Man ", који су снимили са пјевачем Весом Талтоном. Група и данас наступа истим жаром као и на почетку своје каријере.

Садашња постава

Садашњу поставу "Aтомског склоништа" чине Бруно Лангер (вокал, бас гитара), Ранко Шворцан (гитара) и Никола Дураковић (бубњеви). Издали су укупно осам студијских албума, два "жива", двије компилације и три сингла као "Atomic Shelter ".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.