Откриће о првом албуму Забрањеног пушења: Југотон није желио да објави „Дас ист Валтер“

Шкарица се на свом фејсбук профилу присјетио како му је у прољеће 1984. године менаџер Бијелог дугмета Рака Марић донио снимке групе Забрањено пушење за коју га је „увјеравао да су велики хит у Сарајеву и околини“.

Према његовим ријечима, програмска комисија Југотона, у којој су били и трговачки путници и референти продаје, је „с индигнацијом одбила прихватити бенд у којем једва да знају пјевати и свирати, тврдећи да је продукција становитог Паше Феровића равна звуку из гараже“.

- Побунио сам се рекавши да ћу за њих дати руку у ватру - навео је Шкарица, у посту поводом рођендана Махмута Феровића.

Забрањено пушење је прихваћено „уз мизеран тираж од 3.000 примјерака плоча“, а Шкарица је навео да је то било „на мишиће“, у вријеме када су први тиражи „имало пристојнијих извођача прелазили 15 до 20.000“. 

- Али прошли су. А како је завршило знамо. Само мјесец дана по изласку албума „Дас ист Валтер“, путник за Босну и Херцеговину звани Кирби кукао је како нема довољно робе да задовољи гладно тржиште - присјетио се Шкарица.
Према његовим ријечима, албум на коме су се нашле пјесме „Зеница блуз“, „Нећу да будем Швабо“ и „Анархија ол овер Башчаршија“ је за мање од годину дана прешао назамисливу границу од 100.000 примјерака, а „Нови примитивци“ су као музички покрет „постали прича с насловница“.

Шкарица је напоменуо да ће Феровић продуцирати 1985. године Забрањеном пушењу другу плочу „Сабах са шејтаном“, која је „један од најуспјешнијих и најважнијих двоструких албума поп музике ових простора уопште“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.