Никола Граб, гитариста бенда “Ехо радар”, за “Глас Српске”: Трудимо се да будемо искрени и своји

Били смо изненађени и срећни када смо сазнали да смо освојили прво мјесто, сви бендови су звучали одлично, тако да нисмо имали нека очекивања.

Рекао је ово за “Глас Српске” Никола Граб, гитариста и један од оснивача бенда “Ехо радар”, коментаришући побједу групе на овогодишњем “Демофесту” у изузетно јакој конкуренцији. Талентовани музичар истиче са друге стране да је свјестан да побједа на “Демофесту”, представља нову врсту изазова за бенд, гдје се “дјечије болести” рок бендова морају оставити иза себе, у смислу озбиљног старта професионалне каријере.

- То је изазов који ћемо са задовољством прихватити. Ми се сад спремамо да уђемо у студио и снимимо наш девети сингл, са њим бисмо завршили наш први албум који ће се звати “Без граница”. Онда ћемо више да се посветимо наступима и раду на материјалу за други албум, већ имамо неколико завршених пјесама и циљ је да се тај албум реализује брже и ефикасније него први. Увелико разматрамо продуценте са којима бисмо сарађивали, али још нисмо ни са ким ступили у контакт - рекао је Граб.

ГЛАС: Бенд је настао 2018. године као почетак сарадње Вас и гитаристе Марка Дивјака. Како је дошло до формирања групе и како је текао тај развојни пут оригиналне поставе?

ГРАБ: Марко и ја живимо у истој згради у Приједору, тако да се познајемо дуго. Након што смо се вратили у град послије завршених факултета кренули смо да свирамо, брзо смо направили неколико пјесма па смо потражили остатак екипе. Придружили су нам се Ненад Поповић на бубњевима и Денис Сикирић на басу. То је био један креативан и забаван период, нисмо наступали често, али смо стално радили и свирали на пробама, имали смо осјећај да можемо да направимо милион пјесама. Та прва постава је и највећим дијелом изнијела овај први албум и допринос бивших чланова је значајан. Негдје током процеса нас је напустио Денис због одласка у Словенију и дошао је Игор Стакић на његово мјесто који је снимио бас за три пјесме. Онда смо се разишли са Ненадом и у једном периоду је изгледало да нећемо имати с ким да наставимо даље да радимо.

ГЛАС: У међувремену дошло је до промјене ритам секције, ту је сада Маја на вокалима, доста снимљеног материјал иза вас. Колико су саме промјене утицале на ауторски рад и звук пјесама групе?

ГРАБ: Управо тако, након басисте Игора, који је већ неко вријеме у бенду, придружио нам се Денис Селимовић за бубњевима, а од прије неколико мјесеци са нама је и Маја Рујевић на вокалу. Првобитно смо мислили да она пјева само бек вокале, али све нам се чини да ће њена улога бити и већа у будућности. У овој постави не радимо дуго, због наступа смо морали да будемо посвећени увјежбавању старих пјесама, радили смо и на неким новим идејама, али не довољно тако да ћемо видјети како ће тај процес тећи. Сваки нови члан доноси неку своју енергију и квалитет, а самим тим и промјене су неминовне, ми свакако желимо да се развијамо и мијењамо.

ГЛАС: Када већ помињемо развој звука, око ваше музике помињу се бројне жанровске одреднице и имена као утицаји, али шта је стварно покретало чланове “Ехо радара” као слушаоце музике и колико се то одразило на сам звук бенда?

ГРАБ: Сваки члан је доносио неке своје утицаје, а сви јако много слушају музику. Тешко је набројати све оно што волимо да слушамо. Много је извођача који су утицали на нас, од свакога се да нешто научити, али ми тежимо да имамо неки свој звук, да пјесме изађу из нас, а не да радимо по шаблону или да копирамо некога. У суштини ми се само трудимо да будемо своји и искрени. Препуштамо другима да одреде који је то жанр, мислим да су до сада слушаоци нашли бољи начин да нас опишу него ми сами. Нама самима је тешко да се анализирамо и одређујемо у том смислу.

ГЛАС: Добар дио позитивне репутације изградили сте упечатљивим свиркама и препознатљивом енергијом, са друге стране рад у студију доноси другу врсту изазова. Колико сте задовољни студијским снимцима и колико су они пренијели енергију ваших наступа?

ГРАБ: Задовољни смо снимцима који су изашли из студија. Сваку пјесму смо снимали посебно, тако да су утисци различити од пјесме до пјесме. То је био дуг процес из ког смо много научили. Наравно, увијек постоје моменти гдје мислиш да си могао нешто да урадиш боље, али исто тако се дешава да пјесма изађе из студија боља него што си могао и да замислиш.

ГЛАС: Звук “Ехо радара” доноси занимљиву комбинацију, са једне стране наглашено емотивне лирике и са друге енергичног, снажног, модерног рок звука. Колико је тешко помирити ове, на први поглед контрадикторне елементе у функционалну цјелину?

ГРАБ: Ми нисмо промишљено приступали томе, то је једноставно дио нашег изражаја, тако да то иде врло спонтано. Једноставно волимо да експериментишемо и испробамо неке комбинације које можда нису провјерене и очигледне.

ГЛАС: Ваша музика, посебно уживо, звучи прилично органски у смислу повезивања стихова и музике у ауторску цјелину. Како настају пјесме бенда у практичном смислу. Да ли прво стихови покрећу музику или музика ствара подлогу за ријечи и како тече процес њиховог склапања у цјелину?

ГРАБ: Ми јесмо органски рок бенд. Волимо различите приступе, али најчешће прво настаје музика и мелодије пјевања, онда на те мелодије пишемо текстове. Марко воли да пјева, не воли да рецитује, он те мелодије прави брзо уз музику док свирамо на проби. Касније се пишу текстови или се користе неке раније скице за које чујемо да се уклапају, прилагођавају се, мијењају се мелодије и слично. Има и једна пјесма на којој смо радили гдје је прво настао текст, тако да је и обрнут процес могућ.

Будућност

ГЛАС: Музика на посљедњој нумери “Свјетлост” дјелује доста ритмичнија, на моменте скоро па плесно расположена иако су бучне гитаре и даље ту као препознатљив знак групе. Да ли је то нека врста наговјештаја у којем се правцу креће бенд?

ГРАБ: “Свјетлост” има доста неких елемената који су типични за нас и које волимо да користимо иако је са друге стране потпуно другачија од осталих пјесама. Вјероватно ће бити неких сличних сегмената и на наредном албуму. По неким идејама које смо планирали да разрађујемо, мислим да ће други албум бити мало “питкији” и “разигранији”. Можда смо се и заситили “тешких” пјесма, желимо да наредни албум буде плеснији, али тек ћемо да видимо шта ће све да изађе из нас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.