Никола Чучковић, вокал и гитариста бенда “прото тип”, за “Глас Српске”: Наша музика подређена ријечима

Рекао је ово за “Глас Српске”, вокал, текстописац и гитариста бенда “прото тип” Никола Чучковић  објашњавајући како му звуче властите пјесме са деби албума “С ивице сањања” на првим концертима. Албум је, како каже, настајао у правој студијској епопеји од скоро пет година рада, бројних промјена звука, уз гомилу гостију који су оставили трага на пјесмама.

- Било је ту спотицања, препрека, разочарања. Ипак, сада када је готово, за песме и албум било је добро што се процес одужио. У тих пет година, песме и ми смо се мењали, сазревали и брусили се. Један од квалитета албума је и зрелост, а тога не би било да је био готов две године раније - рекао је он.

ГЛАС: Албум доноси комбинацију мрачне, болне лирике и музике са енергичном, на моменте чак поп продукцијом, што у крајњем скору оставља фантастичан резултат. Колико је рад са Урошем Милкићем одредио смјер албума и колико је било тешко помирити идеје и реализацију у стваралачком процесу?

ЧУЧКОВИЋ: Милкић је био пети члан бенда за време снимања. Он ме подстакао да певам, он је унео многе мелодије у песме, имао прегршт решења, свирао инструменте и што је најважније са посвећеношћу, љубављу и стрпљењем је приступао песмама. Колико је то наш албум, толико је и његов. Неке идеје су текле глатко, а неке су у тренутку биле крупан залогај за нас, па бисмо им с временом дорастали и спроводили их.

ГЛАС: Крајњи утисак слушања албума је органска повезаност музике и стихова. Како настају пјесме “прото типа”, да ли музика прати ријечи или музика ствара подлогу на којој настају стихови?

ЧУЧКОВИЋ: Обе варијанте су присутне у нашем раду. Оно што је универзално код нас је да је музика подређена речима и да увек служи речима и подржава их.

ГЛАС: Колико је долазак Дамјана Неделкова и Данила Илића одредио нови звук бенда који је направио значајан отклон од ЕП издања “Страх од извесног”, али и синглова након њега?

ЧУЧКОВИЋ: За мене је долазак Дамјана у бенд прекретница, тада је почела друга фаза. Његовим доласком неке идеје су постале доступне и тада почиње отварање ка новим жанровским одредницама. Доласком Данила, настају обриси “прото типа” са овог албума. Данило је свирао и бубњеве и синтисајзер. Дамјан, он и ја смо радили аранжмане за албум.

ГЛАС: Заједнички сегмент генерације “Хали Гали” бендова је посвећен однос према визуелном аспекту музике од омота преко спотова до самих наступа који је, руку на срце, и одиграо важну улогу у комуникацији са публиком.

ЧУЧКОВИЋ: То је тако јер “Хали Гали” нису само бендови са компилације, већ су то и талентовани студенти факултета драмских уметности и дизајнери. То је читава генерација уметника из разних сфера и сви сарађујемо и помажемо се.

ГЛАС: Стиче се утисак да се око “Хали Гали” пројекта, полако ствара једна мистификација, с добрим и лошим аспектима тог процеса што често зна бити замка која води у неумјерену експлоатацију носталгије, иако већина бендова и издавач “Хали Галија” одржавају креативни корак са временом?

ЧУЧКОВИЋ: Нисам то приметио, можда се то јасније види са стране, али да то је честа појава и нешто што се десило са сваком генерацијом бендова до сада, а највише новоталасном екипом. Ми грабимо напред и с наше стране нема ни трунке носталгије, сви радимо даље и чини ми се да тек следе велике ствари. Припремамо и другу компилацију коју ћете чути на јесен.

ГЛАС: Нумера “Све што боли проћи ће” дјелује као централни мотив албума и као нумера која је направила нови корак у писању стихова и музике у комбинацију уникатне атмосфере са занимљивим свирачким рјешењима од дувача до клавира

ЧУЧКОВИЋ: Да, то је средишњи мотив и кључ за читав албум. То је у сваком погледу наш најзрелији рад до сада. Милош Стевановић је одсвирао и клавир и тромбон. Са њим ћемо радити и у будућности.

ГЛАС: Пјесма која слиједи након ње је експресивни инструментал “Дамаск”, који без проблема функционише без ријечи,  али се намеће питање зашто су ријечи у “Дамаску” биле сувишне или је просто у неким моментима “ћутање злато”?

ЧУЧКОВИЋ: Речи су нам битне, али то је једна ствар за коју смо на самом почетку проценили да прича причу боље и живописније од било ког текста који би се у њој могао наћи. Има и сугестивни наслов - библијски мотив.

ГЛАС: “Дамаск” представља сјајан увод у завршну нумеру “Како овде”, која дјелује више као егзистенцијални крик очаја и немоћи него рок пјесма, али дословно “бетонира” звуком и стиховима финиш албума?

ЧУЧКОВИЋ: “Како овде” је тешка песма. Лична је и транспарента. То и јесте крик, вапај сломљеног духа и поробљене воље. Уживо је најефектнија и посебан је осећај када је изводимо.

Покретач

ГЛАС: Око “прото типа” се помињу бројне жанровске одреднице и имена као утицаји, али шта је стварно Вас покретало и шта Вас покреће данас као слушаоца музике и колико се то одразило на звук бенда?

ЧУЧКОВИЋ: Нас је покретала сва музика коју смо до сада слушали и живели. Покретале су нас љубави, бол, губици, пријатељство, победе и порази.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.