Миро Јањанин: Пјесма "Мој град" била лични крик против зла око нас VIDEO

Бранислав Предојевић
Миро Јањанин: Пјесма "Мој град" била лични крик против зла око нас VIDEO

Имам двојака сјећања када размишљам о том периоду, помијешано осјећање среће и сјете. Зашто среће? Окупили смо као клинци, тројка која је вољела рок музику и жељела да ради оно што воли без калкулација. Пет година проба, свирци, писања пјесама и снова о снимању плоче, као звијезде водиље.

Рекао је ово Мирослав Јањанин, један од најпознатијих бањалучких музичара и композитора, који иза себе има преко 40 година ауторске каријере, објашњавајући каква има сјећања на период када је настао његов први бенд "АВТ" 1979. године. Јањанин је у међувремену био у бендовима "Радио" и "Витешки плес", водио соло каријеру, писао намјенску музику за позориште и телевизију, бавио се маркетингом и видео-продукцијом.

- Ми као клинци смо имали простор за вјежбање гдје смо бесплатно уредно држали инструменте и вјежбали по три сата. Свирали смо концерте од Баште сљезове боје до Залужана и дискотека на Чаирама и у Гимназији. Свирали смо ауторске пјесме и борили се да снимимо албум. Сада бих плакао и вриштао када видим да клинци плаћају вјежбаонице, да нико не мари за њих чак и када сниме нешто, да врхунски музичари свирају туђе пјесме за ситне паре умјесто да раде своје - рекао је Јањанин

ГЛАС: Група "АВТ" је брзо постала група "Радио", свирали сте интезивно, имали сте на столу понуду "Југотона".

ЈАЊАНИН: Гитариста Рафаел Крашовец Рафи и ја смо били окосница бенда "Радио". Рафи је био врхунски гитариста и јако добар у прављењу пјесмама, а ја сам сугерисао у аранжманима и стварању основе пјесма. Осим Рафија и мене бенд се усталио у постави Горан Шебеник Шеба (бас), Адис Галешић (клавијатуре), Славко Радусин Цаки (клавијатуре) и Ненад Шкорић Нено (бубањ). Константно смо свирали и на једној свирци пришао нам је скаут "Југотона", који нам је понудио пробно снимање и уговор. Када је чуо пјесму "Аустралија" Синиша Шкарица нас је позвао на разговор. Договор је био да одемо у студио код познатог загребачког продуцента Трулог и снимимо три пјесме, које је требало да буду одсвиране једноставно у три акорда и да буду пјевљиве како би се видјело да ли је група спремна да прави хитове. Дио бенда није желио компромисе, већ су хтјели комплексније аранжмане, лирску музику, истраживање граница виртуозности, па се нама "Југотон" захвалио и умјесто нас изабере сплитске "Ђаволе", који без проблема направе оно што је Шкарица тражио и сниме хит албум.

ГЛАС: Каква је музика инспирисала вас као бенд?

ЈАЊАНИН: Нас су инспирисали бендови који нису бјежали од успјеха попут "Квина", "Симпли мајндса", "У2". Међутим, млади људи су увијек помало надобудни и неће да слушају ништа. Никад нисам боловао да се доказујем, него сам гледао да пјесме буду пјевљиве и да су комерцијалније како би лакше ушле у ухо слушаоца, док је добар дио групе желио показати артистичку виртуозност, што тада више никог није занимало, осим уског круга посвећеника. У том периоду настале су Рафијеве пјесме "Како да те не волим" и "Вечерас" које ће постати популарне, али воз успјеха је већ прошао.

ГЛАС: Албум излази за "ЗКП Љубљана", али ипак остаје у другом плану?

ЈАЊАНИН: Снимамо албум у студију "Рококо" под називом "И коње убијају зар не", у властитој продукцији, уз помоћ Никше Братоша. Бенд је имао промоције у већим градовима, док је албум изњедрио пјесме које су израсле у хитове, али нам је недостајала подршка веће куће попут "Југотона" да нас погура на телевизију, јер људи нису знали ко смо. Знали су пјесме, али нису знали ко је бенд  и откуд долази, а Бањалука и Љубљана су далеко.

ГЛАС: Умјесто другог албума и потврде успјеха стигао је разлаз?

ЈАЊАНИН: Када је требало да снимимо други албум, није било пјесме која је била близу пјесмама с првог албума. Демо за други албум је снимљен у бањалучком студију "Плазма", али материјал није угледао свјетлост дана. Ја нисам био задовољан пјесмама које смо радили. Најјача пјесма је била обрада пјесме "Ко некад у осам", а ја сам хтио да урадимо албум са пјевљивим мелодијама. Тада је дошло и до креативних несугласица које су довеле до тога да се бенд угаси. Остатак бенда је добио понуду да оду у Зеницу гдје су наставили да раде с бендом "Немогуће вруће", а мени је остало право на кориштење имена групе "Радио".

 

ГЛАС: Састав "Радио" се разилази,  Југославија клизи ка распаду,  али чланови "Радија" и "Басданса" праве "Витешки плес". Откуд рок бенд у невријеме и како је уопште дошло до те сарадње?

ЈАЊАНИН: Када се "Радио" разишао, био сам разочаран у музику, био сам на прагу четврте деценије, радио сам у фирми, истина писао сам пјесме за своју душу, али без жеље да гурам озбиљно неку причу. Ускоро је кренуо рат и сви смо ми већ били по ратиштима. Чинило се да ће све поћи неким путем којем неће бити мјеста музици, али 1993. године некадашњи бубњар групе "Басданс" Синиша Томић дошао је код мене са идејом да оформи бенд. Повод тога био је позив Дејана Цукића да гостују на "Београдском прољећу". Ту смо одсвирали једну моју антиратну пјесму која се није нашла на албуму "Витешког плеса", јер нисам хтио да материјал има призвук вихора рата који нас је захватио и то је добро примљено, уз понуду тадашње "ТВ Палма" да снимимо албум за њихову дискографску кућу "Мат". Сина је дао име, по том француском витешком плесу који је био заслужан за име "Басданса".

ГЛАС: Албум је био сјајно примљен, а пјесме на радију и телевизији?

ЈАЊАНИН: Албум "Долином љубави" је био моје виђење како рок музика треба да звучи. На њему су се нашле пјесме "Какве сузе теби требају" и "Ма, хајде" од " Басданса"  урађене у новом аранжману, а остатак материјала сам урадио ја. Пјесма "Оставићу руже" се издваја из албума и није јој дуго требало да постане хит. На албуму су свирали Драган Јовановић гитариста "Генерације 5", Саша Локнер и Цвеле, басиста Бајаге и "Инструктора" који је био сниматељ, а пратеће вокале су отпјевале сестре Ковач.

ГЛАС: Други албум "Витешког плеса" настао је усред рата, како је то тад функционисало - пробе, писање пјесама и снимање албума?

ЈАЊАНИН: То је била немогућа мисија, да се окупимо на једном мјесту а камоли да свирамо, није било струје, морали смо поново отићи у Београд, гдје смо снимали албум у продукцији Корнелија Ковача. А њима није могло доћи до главе да ми са ратишта долазимо снимати рок албум. Имао је албум потенцијал, али било је хаотично.

ГЛАС: Неочекивано највећа пјесма тог албума постаје "Мој град".

ЈАЊАНИН: У "Витешки плес" је тада дошао Драган Мијатовић, сјајан клавијатуриста и врстан музичар, али недосљедан када је у питању посвећен рад у рокенролу, јер је касније отишао за неким другим стварима. И рекао ми је тада да има једну пјесму, одсвирао ми увод на клавијатурама и отпјевао рефрен "Ово је мој град". Како сам ја тог јутра видио Бањалуку, ријеку, кестене у дрворедима, прву кафу јутарњу, пријатеље, тако сам и почео писати стихове. Када смо направили снимак, на само четири канала, уживо из прве што би се рекло, остали смо без текста, знајући да смо снимили нешто веће од нас, да је то спонтано изашло да остане заувијек - слику нормалности у ненормално вријеме.

ГЛАС:  Да ли сте очекивали да пјесма толико заживи међу људима, да постане пјесма из народа, која је надживјела вријеме у којем је настала носећи емоцију ширу и значајнију од патриотске?

ЈАЊАНИН: Иако је био рат, себе сам видио као нормалног човјека гдје нас је један повампирени фашизам желио ставити под своју шапу и приказати као зликовце и негативце, што ме фрустрирало и тад и сад. Пјесма "Мој град" је била наш лични крик против тог зла које нас је окруживало, којим сам желио поручити том свијету да смо ми само нормални људи који воле свој град, свој народ и своју земљу. И да ћемо се бранити по сваку цијену. Није било другог мотива и нико од нас није вјеровао да ће постати пјесма из народа или химна, не само Бањалуке, него и других градова у Српској. То је пјесма чиста емоција, снимљена у једном покушају.

Издаваштво

ГЛАС: Зашто је Бањалука, без обзира на бројне таленте, остала ускраћена за велике каријере у региону? Годинама након рата гомила бендова се заустављала након одличног старта и разилазила?

ЈАЊАНИН: Раније је Бањалука имала усуд да буде разапета између великих центара Сарајево - Загреб – Београд, што је тражило одлазак у већи центар и спремност на одрицања, а то није тада била мала ствар. Након рата није било систематског  и озбиљног приступа музици. Предложио сам рецимо оснивање издавачке куће при РТРС-у са идејом да национална телевизија стане иза домаћих бендова и да се формира домаћа ауторска продукција, али не да се сними албум и потом заборави него да се озбиљно прави промоција од спотова преко концерата до фестивала. Тешко је направити озбиљну сцену без јаких хитова који се слушају, јер пјесма је све и без пјесме која је хит, немате популаран бенд.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Galerija
Отворен "EXIT"
Отворен "EXIT"
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана