Милан Мумин, фронтмен бенда “Love Hunters”, за “Глас Српске”: Култура не смије да буде само резултат на касама

Казао је ово за “Глас Српске” пјевач и фронтмен новосадског састава “Love Hunters”, који ће 13. августа наступити на “Нектар ОК фесту”, а 20. августа на “Мото фесту”, на тврђави Кастел у Бањалуци.

- И најчешће кад помислим и изрекнем реч уметник, замишљам особу која се бори и мучи. Ипак, ценим да за праву уметност, ма шта то неком значило, тако бити мора -  додаје он.

ГЛАС: Када се осврнете иза себе, на све концерте, наступе и мјеста на којима сте свирали, шта бисте рекли да их све повезује? И можете ли да посебно издвојите неке наступе?

МУМИН: Било је пуно тога, да могу рећи само једно, јако шарено, различито, а опет лепо. До сада смо имали много феноменалних свирки, познанстава и дружења која до данас трају, а то потискује ружне ствари, лоша озвучења, непристојне ликове из публике, преваранте менаџере и организаторе, чега је такође било, нажалост. Пошто ми је, као ретко коме, успело да будем, оно што се каже, пророк у свом селу/месту/граду, отприлике највише волем да свирам по Новом Саду, да нисам далеко од куће, вероватно и због тога што сам део времена у Њујорку, где већ дуго живим. Ипак, радујем се и свиркама тамо где никад нисмо били, а наступе по Пешти, Београду и недавно на “Нишвилу” такође радо памтим!

ГЛАС: Како гледате на цјелокупну ситуацију у свијету и на промјене које су се већ десиле током трајања пандемије? Мислите ли да ћемо се мало освијестити, да ћемо бити бољи према себи и према другима? У какав свијет све ово може да се претвори?

МУМИН: Ситуација је крајње алармантна и трудим се да, по питању загађења, дам свој скромни допринос, колико год је то могуће. Препоручио бих, са тим у вези, феноменални документарац “Seaspiracy”, који, у ствари, објашњава доста тих заблуда око загађења, првенствено пластиком. На пример, пуно више загађују одбачене рибарске мреже по океанима, него пластика и пластичне боце из наше свакодневице. О нашем односу према живом свету не бих трошио речи, јер осећам само бес. Доста је опасан правац којим идемо, а времена за чинодејствовање готово да нема.

ГЛАС: Пратите ли регионалну музичку сцену и постоје ли извођачи, који се, из Вашег угла, тренутно истичу?

МУМИН: Нажалос' не, а и то мало што сам чуо, углавном ми је одвратно. Слушам доста тога старог и старијег, а од новијих ствари, па, и ћорава кока убоде зрно. Сваког лета слушам пуно грчке музике разних фела (били на Тасосу, прим. прев.)! Највише ми прија тишноћа.

ГЛАС: На који начин се данас диктирају трендови у музици? Која је разлика у односу на вријеме од прије четрдесет-педесет година?

МУМИН: Јасно је да је све, па и музика, одавно бизнис, па онда то тако и испада, да не кажем звучи. Ја сам све то уско везивао за културу, а културу не можемо третирати комерцијално и гледати је кроз резултат на касама. Видимо да се најбољи резултати постижу кад уметник, аутор, сви укључени, не морају да стрепе од резултата свога дела, тј. немају шта да изгубе, те се баве својом љубављу, страшћу и оним за шта су рођени, без да им ико скаче по глави, притиска их и уцењује. Ја нисам човек из света пара, већ из света уметности, па сам, можда и погрешна адреса за ово питање.

ГЛАС: Може ли музика за онога ко је ствара да буде потпуна слобода? Шта је за Вас слобода? Имамо ли је, у било којем облику?

МУМИН: То је, без лажне скромности, ово што ја/ми и слични бендови радимо. Поготово, продором интернета и свих разних платформи, где вам више ни издавачка кућа не треба, осећам се потпуно слободан да радим апсолутно шта ми је воља. Усудио бих се рећи да никад нисам ни знао, ни покушавао другачије. Пуно среће ме је од почетка пратило, имао сам подршку мојих сјајних родитеља и околине и мрак бенд да ме прати свуда.

ГЛАС: За неколико дана наступићете на “ОК фесту”, а нешто касније и у Бањалуци. Реците нам какве наступе публика може да очекује? И радујете ли се што су наступи уживо коначно поново оживјели?

МУМИН: Наравно да ме радују нове свирке, путовања и, на првом месту, познанства и дружења. Свираћемо наш класични једноипосатни репертоар, а у њему ће бити од свега помало, старих ствари, мало мање старих. Прилично сам задовољан како бенд звучи.

Препоруке

ГЛАС: Шта слушате/читате/гледате тренутно и да ли бисте хтјели да препоручите нешто нашим читаоцима?

МУМИН: Завршио сам управо феноменалну аутобиографију Бруса Спрингстина “Born to run”, а препоручио бих и сјајну “Factor Churchill” актуелног британског премијера Бориса Џонсона. Од филмова ме је јако дојмио немачки “Werk Ohne Author” Флоријана Хенкела фон Донерсмарка и старији шпански “El Cuerpo” Ориола Паула. Гледам доста тога на “Нетфликсу”. Приметио сам да, колико год волео стару музику, са старим филмовима ми се појавио недавно некакав необјашњив проблем. Нешто их не могу гледат', врло ретко ми иде. Волим европски филм (кад не имитира Холивуд) и америчке филмове (кад не имитирају европске). Ипак, холивудску продукцију, коју углавном презирем, пратим и погледам због феноменалне технике, ефеката и свега по чему су препознатљиви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.