Матовић: Поносан на химну
Изузетно сам поносан на чињеницу да сам аутор химне Републике Српске. Писању сам приступио максимално искрено и у датом тренутку то сам урадио како сам најбоље знао и умио. Драго ми је што из дана у дан добијам нове позитивне реакције на музику и текст химне.
Рекао је ово за “Глас Српске” композитор Младен Матовић, који је аутор више од 300 композиција умјетничке, примијењене, дјечије и популарне музике. Такође, аутор је музике и текста химне Републике Српске “Моја Република”.
- Кад говоримо о томе колико је химна до данас прихваћена у народу, мислим да је суд времена најрелевентнији и да ћемо тек кроз десетак година моћи објективно говорити о томе - казао је Матовић.
Као аутор и диригент, Матовић је учествовао на више од 50 музичких фестивала и такмичења широм свијета, освојивши укупно 42 награде. Један је од утемељивача удружења умјетника “Aрт пулс”, као и Фестивала дјечијег музичког стваралаштва “Мали композитор”.
ГЛAС: Колико Вам значе бројне награде које сте освојили са хором “Бањалучанке”?
МAТОВИЋ: Поносан сам на чињеницу да је Женски камерни хор “Бањалучанке” под мојим руковођењем и дјелујући у оквиру бањалучког Удружења умјетника “Aрт пулс” у протеклих пет година остварио најзначајније резултате у својој историји. Са освајањем двије златне медаље на недавно завршеном интернационалном хорском такмичењу у Будимпешти, хор “Бањалучанке” је наставио да осваја значајне награде. Та признања придружила су се претходно освојеним златним медаљама из Линца, Венеције и Малте, те олимпијским сребрима из Кине и СAД. “Бањалучанке” су и на листи 50 најбољих камерних хорова свијета, гдје заузимају девето мјесто, као најбоље рангиран камерни хор са простора југоисточне Европе.
ГЛAС: Који су највећи проблем када је ријеч о култури у Републици Српској?
МAТОВИЋ: Поред генерално ниског буџета и издвајања за културу, те објективно тешке ситуације, која је посљедица свјетске економске кризе, мислим да је много већи проблем системска несређеност. Недостаје подршка у односу на резултате и домете конкретних културних колектива и појединаца. Знам да никоме није лако на себе преузети улогу арбитра и можда је због тога најбоље рјешење поново активирати идеју о формирању Савјета за културу. Наравно, то би требало да буде једно репрезентативно републичко тијело састављено од умјетника са именом и презименом, које ће имати дигнитет и компетенције да се ухвати у коштац са проблемима.
ГЛAС: Страни издавачи заинтересовани су за Ваша хорска дјела. Јесу ли нека од њих већ изведена на међународној сцени?
МAТОВИЋ: Радујем се због интересовања значајног броја страних издавача за моја хорска дјела, а посебно због чињенице да се одређена налазе на репертоару многих европских и свјетских хорова. Исто тако ми је драго што сам присутан и као аутор музике великог броја представа Дјечијег позоришта РС и Народног позоришта РС. Посебно бих истакао ауторство над првим мјузиклом за дјецу у Републици Српској “Петар Пан”. Текст Игора Бојовића на сцену Дјечијег позоришта РС поставио је режисер Југ Радивојевић.
Рад са дјецом
Младен Матовић посебну пажњу поклања стварању музике за дјецу. Четири пута је награђен првом наградом за композицију на међународном Ђурђевданском фестивалу дјечије пјесме, а композиције су му награђиване и на бројним другим међународним манифестацијама. Умјетнички је руководилац и Градског дјечијег хора “Звончићи”, као и чест члан жирија домаћих и међународних музичких такмичења. Aутор је музике и текста УНИЦЕФ-ове пјесме за мир “Дона нобис пацем” (“Дај нам мир”), чија је хорска верзија једна од Матовићевих најизвођенијих композиција у иностранству.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
