Легендарни Принсов албум “Purple Rain” слави 40 година: Плоча која је крунисала владара поп музике

Задужбина “Пајсли парк”, која се брине о оставштини покојног музичара, најавила је ово издање као почетак прославе једног од најважнијих поп албума у историји. 

- Док почињемо једногодишњу прославу 40. годишњице албума “Purple Rain”, одушевљени смо што представљамо ово ремек-дјело у атмос квалитету звука, пружајући импресивно аудио-искуство овог легендарног албума - пише у саопштењу. Оригинални албум је објављен 25. јуна 1984. и ношен успјехом првог сингла “When Doves Cry” дебитовао је на 11. мјесту “Билборд” листе 200 албума 14. јула и достигао врх 4. августа, недјељу дана након што је истоимени филм отворен у више од 900 биоскопа широм САД. Заједно албум и филм, са наелектрисаним музичким наступима Принса и пратећег бенда “Револуција” те емотивним темама тријумфа аутсајдера над невољама и властитим демонима, промијенили су заувијек свијет поп културе. 

Филм је добио “Оскара” и прикупио скоро 70 милиона долара на благајнама, уз буџет од 7,2 милиона долара. У међувремену, албум је шест мјесеци остао на првом мјесту “Билборд” листе 200, освојио је три “Греми” награде и изњедрио пет хит синглова, укључујући још један број 1 (“Let's Go Crazy”) и бр. 2 (“Purple Rain”). Процјењује се да је албум продат у најмање 25 милиона примјерака широм свијета, иако је стварни број вјероватно много већи. 

Подједнако као и публика критика је углавном реаговала сјајно, уз ласкаве оцјене и истицање Принсових заслуга за револуционарно комбиновање фанк и Р&б коријена са утицајима психоделије, поп и рок звука, уз надахнуту продукцију и употребу синтисајзера. За разлику од претходних албума, које је компоновао и свирао углавном сам уз помоћ студијских музичара, за овај пројекат је Принс окупио пратећи бенд “Револуција”, који је својим надахнутим свирањем дао огроман допринос свестраности албума. 

Бенд у саставу Мет Финк на синтисајзерима, Браун Марк на басу, Боби Зи на бубњевима, Лина Колеман на клавијатурама и гитаристкиња Венди Мелвин био је по ријечима Мелвинове мјесто сигурности за свог лидера. 

- Нико од нас није био виртуоз за себе, али смо били музичари који су заједно одсвирали све и једну ноту на правом мјесту. Постали смо моћни теретни музички воз на сцени и у студију, а Принс се могао осјећати сигурно знајући да смо срећни да му дамо управо оно што жели од сваког од нас - рекла је Мелвинова. 

Наравно јасно је да је Принс сам себи трасирао пут до успјеха са својих претходних пет албума, али тек након ове полоче он је постао крунисани владар поп музике и уз Мајкла Џексона најпопуларнији музичар осамдесете деценије. 

Гледајући уназад са дистанце од четири деценије, јасно је да су албум и филм “Purple Rain” дијелом надахнути музички геније у акцији, а дијелом прорачуната амбиција врхунског професионалаца. Пјесме су савршено осмишљене, препуне енергије и препознатљивог Принс звука, док се још упуштају у нове музичке територије. Као да је аутор знао да је право вријеме да закорачи у центар пажње с албумом који је истински одраз његових талената, али и који је такође створен за разбијање жанровских граница мејнстрима. 

Сам музичар је тешко поднио успјех који је превазишао сва очекивања, почевши први пут да показује знаке менталне нестабилности под притиском славе, који су касније неколико пута доводили његову каријеру на ивицу опстанка. Клаустрофобија од тако велике славе била је само дио проблема, што је било много важније за њега, због ње се осјећао и креативно заробљеним. 

- Албум “Purple Rain” је постао мој камен око врата, све док правим музику. На неки начин било је више штетно него добро. Запањило ме. Умало сам доживио нервни слом на турнеји јер је било исто сваке вечери. Радио сам 75. наступ, радио исту ствар изнова и изнова и једноставно сам се изгубио. Знао сам да морам побјећи од свега тога - рекао је Принс.

И на крају испоставило се да су ове ријечи били помало пророчке, јер је “Purple Rain” на крају постала посљедња нумера, коју је Принс извео уживо током свог посљедњег концерта у Атланти 14. априла 2016. године, само шест дана прије смрти.

Сам албум се редовно сврстава међу најбоље албуме свих времена, а магазин “Ролингстон” је албум сврстао на осмо мјесто своје листе “500 најбољих албума свих времена” из 2020. године. Уврштен је у Кућу славних “Гремија” и додат на листу звучних снимака који су културно, историјски или естетски значајни у Националном регистру звучних записа Конгресне библиотеке САД.

КОНТРОВЕРЗЕ

Огромном успјеху албума и филма помогле су бројне контроверзе, које су пратиле пројекат, посебно због сексуалних алузија у текстовима и спотовима.

Музички спот за главни сингл албума “When Doves Cry” изазвао је контроверзу међу руководиоцима мреже МТВ, који су сматрали да је његова сексуална природа превише експлицитна за телевизију, али је сама пјесма постала један од симбола деценије. 

Текст песме “Darling Nikki” изазвао је притужбе од стране Типер Горе, супруге америчког потпредсједника Ала Гора и злогласног Центра за музичке ресурсе за родитеље и допринио имплементацији наљепница и натписа Родитељско савјетовање на омотима албума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.