Легендарни албум “Одбрана и последњи дани” слави 40 година од изласка: Не вјеруј у идоле, вјеруј у музику VIDEO

Снимљен након огромног успјеха мини LP-а “ВИС Идоли”, који је етаблирао састав као најкомерцијалнији бенд новог таласа, излазак деби албума названог “Одбрана и последњи дани” (названог по новели Борислава Пекића), дочекан је шоком већег дијела критике и публике. Мрачна, комплексна плоча са 13 пјесма, чудно продуцирана, пуна електронских звукова и минималистичких ритмова, без класичних хитова, дотицала се бројних забрањених и контроверзних тема од политике преко православља до психолошких, етичких и моралних дилема. Публика која је очекивала нове пјесме попут хит нумера “Малена” или “Девојко мала”, била је затечена, као и један дио критике, који није знао гдје да стилски сврста нови албум групе, који је тематски и звучно био радикалан искорак.

Иако га је редакција “Џубокса” прогласила албумом 1982. године, уз тираж од 50.000 примјерака и један полурадијски хит “Кенозоик”, албум је у доба изласка сматран промашајем и падом у каријери групе. Ипак, у годинама које су услиједиле, у скоро свим изборима најбољих албума српског или регионалног рока, “Одбрана” је најчешће бирана као најбољи албум, а његов култ током претходне четири деценије попримио је митске размјере у оквирима бивше Југославије.

Сама идеја албум базирана је на бројим расправама чланова групе о двије кључне пјесме на њему Дивљанове “Маршал је мој Бог” (касније “Последњи дани) и Шаперове “Исус је наш мај” (касније “Одбрана”), које су поставиле широко схваћен концепт судара овоземаљског и оноземаљског, свјетовног и духовног, људског и божанског схватања свијета, кроз комплексне и провокативне стихове.

Са друге стране албум је у звучном смислу био огроман корак, како за сам бенд, тако и за домаћу рок сцену, савршено хватајући актуелни пулс времена и свјетског музичког тренутка.

У суштини то је било храбро и експериментално дјело, чију су коријени били дубоко у рок историји, али истовремено прожето модерним сензибилитетом пост-панка и синт-попа, звучним иновацијама и креативном одважношћу групе спремне на ризик губљење ширег слоја публике.

Укратко, “Обрана” је остварење испред свог времена, носећи у себи бројне импликације, далеко шире и значајније од самог жанра поп музике, који су чланови групе, по ријечима Шапера, датим за књигу “Идоли и последњи дани”, ауторке Ане Марије Грбић, свјесно креирали различитим од претходног дијела каријере.

- Био нам је изазов да направимо нешто што ће бити другачије. Мислим да нисмо имали неко знање, али хтели смо да буде непредвидљиво и за нас, односно да и сами будемо изненађени. Мислим да уметност, или музика, или песма, треба да остану и ауторима тајанствени да би били занимљиви - рекао је Шапер.

Иако је базична ритмичка основа албума изграђена на уиграном звуку новог бубњара Кокана Поповића и басисте Зденка Здјелара, који су заједно свирали са Владом у бенду “Звук улице”, он је креативно настао на контрасту различитих сензибилитета тандема Дивљана и Шапера, уз студијско посредовање Небојше Крстића.

Са једне стране је била Дивљанова природна музикалност да склопи мелодију и поп основу пјесме, док је са друге стајала Шаперова склоности експерименту, кроз необуздану и тешко артикулисану бујицу идеја и звукова. Ипак, састав и поред бројних проблема у студију (рађен скоро шест мјесеци), снимања и брисања трака, промјена сарадника и продукцијских грешака, тематику несналажења малог човјека у за њега превеликој средини успијева претворити у урбану причу прожету умјетничким утицајима и религиозним сликама, младеначком љубављу и бунтом, кризом идентитета те ироничним погледима на идеологију индоктририрану у главе обичног човјека у социјализму.

Дивљан је у свом посљедњем интервју за хрватски “Ролинг Стоне” рекао да су “Идоли” на овом албуму, једноставно речено, бранили право на различитост.

- Бранили смо право на различитост, право на одмак од социјалистичког колективизма, право на рушење табуа и право на изазов, односно постављање питања, како себи самима тако и друштву у целини. На пример, цела та прича с православљем и религијом уопште за мене је на неки начин, осим провокације, била управо то - питање и себи и друштву: А што ћемо са овим? Иако нисам религиозан, осећао сам да гурање под тепих никако не може изаћи на добро. Такође, то питање с ћирилицом на омоту свакако је говорило о одређеној шизофрености друштва, био је својеврсни скандал употребити ћирилицу на рок плочи, док је, са друге стране то било прво писмо које смо учили у школи - рекао је Дивљан.

Маршал је мој Бог

Албум отвара пјесма “Кенозоик”, условно речено једина нумера која се наслања на претходни рад групе и која се може назвати класичним хитом, кроз свој заразни ритам и рефрен, али већ и она стиховима, који помињу “благу светосавску руку” и “Pubex Lux”, наговјештва контрадикторну инспирацију албума. Албум тада прелази у контроверзну пјесму “Последњи дани” , а која алудира на слијепу оданост божанском идеалу вође, али обучена у класично поп форму и минималистички ритам, она пролази испод радара.

 Сљедећа нумера “Моја си”, представља дефинитивни улазак у комплекснији дио албума, говорећи о кризи идентитета прожетој духовним сликама и готово какофоничним електронским ритмовима, који звучно алудирају на тјескобу и душевни слом, док се у позадини чује православно појање, иако њен аутор Шапер каже да је то пјесма о архетипу балканског хероја.

- Ова пјесма има више гласова, то је комбинација трансродног одрастања, оностраног и политичког. То је пјесма о јунаку, архетипу хероја са неког митског Балкана, онако како то видите у 22. години. Стих “Он би волео бити та девојка”, не значи да би он желио да промени пол. Мало је мислим компликованије. Можда он тежи платонском изједначевању полова. То је једна античка размена мишљења, трагичког и комичног. Када би неко хтео да дешифрује ову плочу, могао би да посматра песму “Моја си” као централну, из које излазе све остале теме других нумера - каже Шапер.

Исус је наш мај

Један од кључних момената албума налази се у пјесми “Небеска тема”, прекрасној Дивљановој романтичној-духовној поп страни, која прелази у “Русију”, спој електронике и семплова, љубавне приче, литерарних утицаја и прекрасне мелодије на трагу руског фолка.

Шаперова пјесма “Одбрана” такође је пуна алузија на религију и божански идеал, док је једна од звучно најмодернијих пјесма Крстићева “Главна птица “, можда и најбунтовнија ствар на “Одбрани” са стиховима: “Говориш погрешне ствари, Скрати свој дугачки језик, Није време за страх”.

Са друге стране ту се и нумере “Играле се делије” и “Где си сад цицо-мацо”, које тематски спуштају лопту на терен земаљског, али и даље шаљу скривене оштрице провокације, кокетирањем са националним или сексуалним мотивом. Албум затвара прекрасна успаванка “Хајде, сањај ме, сањај”“, која успијева остварити крај пун тихе наде да ће љубав побиједити хаос.

Омот албума је такође представљао својеврсну провокацију слиједећи стил комплетног албума. Изворна идеја фотографа и дизајнера Горанке Матић била је фреска Бели анђео из манастира Милешева, но “Југотон” није желио прихватити тај ризик па је компромис нађен у фотографији дијела тканине на фрески Св. Николе, коју је Горанка усликала у београдском Народном музеју, уз ћирилично име албума и групе, што је да буде иронија већа, више сметало политичким круговима у Београду, него у Загребу, гдје је албум објављен.

Посматрано из данашње позиције, када “Одбрана” има скоро једногласно поштовање публике и критике широм региона, тешко је дати објективан закључак о њеној вриједности или значају, да се не склизне у некритичку мистификацију, патетику или идолопоклоноство. На неки чудан треба се држати основне идеје албума, дозволити различито мишљење, не вјеровати у “Идоле” и пустити музику да каже шта има да каже.

Реиздање:

Поводом јубилеја овог албума “Croatia Recordsс”, ове ће године објавити луксузно винилно реиздање ремастеризованог звука. Уз интервјуе са члановима групе Срђаном Шапером, Зденком Коларом и Небојшом Крстићем, реиздање доноси и посљедњи велики интервју са Владом Дивљаном, који за за ““Rolling Stone” радио Зоран Стајчић, али и сјајне текстове музичких критичара Драгана Амброзића, Александра Жикића и Петра Јањатовића. Ту су и ријетке фотографије Горанке Матић и Горана Вејводе, текстови свих пјесама и код за MP3 преузимање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.